Droplets оf Dew: The Music оf Vera Stanojević

Abstract

Vera Stanojević’s timbrally-driven compositions, both acoustic and electro-acoustic, have increasingly garnered international recognition over the past two decades. A brief biographical overview, supported with commentary from the composer, is followed by a series of analytical vignetes of select repertoire. Te analyses provide brief sketches of the style and compositional approach taken in each work. Works discussed are posted on the composer’s Soundcloud website, allowing readers to directly engage, with audio, timbral complexities addressed within.

Српско-америчка композиторка Вера Станојевић једна је од многобројних успешних уметница и уметника српског порекла који већ дуго живе и раде у иностранству (Medić 2014). Њени успеси током последње две деценије обухватају велики број награда, поруџбина и наступа у својству гостујућег композитора на престижним музичким фестивалима. Животни пут је ову композиторку водио из Србије до Русије, а затим до Сједињених Америчких Држава. Једна од константи током читаве њене композиторске каријере јесте љубав према клавиру, иако Вера Станојевић није пуно писала за овај инструмент – али се инспирисала његовим валерима. Њена одлука да студира у Москви првобитно је била подстакнута жељом да апсорбује традицију чувене руске пијанистичке школе, али и да овлада компоновањем у стилу руских мајстора ХХ века, првенствено Шостаковича и Прокофјева. Међутим, њено интересовање за тембр и за стваралаштво спектралиста попут Жерара Гризеа (Gérard Grisey), Тристана Мураја (Tristan Murail) и Клода Вивијеа (Claude Vivier) навело је да се посвети испитивању могућности електроакустичке музике и допринело њеној одлуци да студира композицију на Државном универзитету Охаја. Данас Вера Станојевић живи и ствара у Коламбусу, главном граду државе Охајо, где се налази и поменути универзитет. У овом раду, након кратког осврта на значајне моменте из композиторкине биографије, хронолошки истражујем композиционе приступе које Вера Станојевић примењује у својим акустичким и електроакустичким остварењима. У свим њеним скорашњим делима, без обзира на то да ли је у њима коришћена електроника, приметно је усмерење на тембр. У електроакустичким остварењима, електронски звуци су углавном изведени из акустичких извора коришћених у самим композицијама, или евоцираних у њима, чиме се остварује комплементарност електронских и акустичких боја, наместо њиховог оштрог контраста.