Музикологија 22 (I /2017)

Abstract

Тема броја 22 Урбана звучна екологија инспирисана је међународним пројектом City Sonic Ecology – Urban Soundscapes of Bern, Ljubljana and Belgrade [Звучна екологија града – Урбани звучни пејзажи Берна, Љубљане и Београда], који финансира Швајцарска национална фондација за науку (SNSF) у оквиру програма сарадње са земљама источне Европе (SCOPES). Музиколошки институт САНУ један је од три учесника на пројекту, уз Департман за музикологију Универзитета у Берну, Швајцарска, и Институт за интердисциплинарне студије Словеначке академије наука и уметности у Љубљани, Словенија. Овај иновативан трогодишњи пројекат, у оквиру којег су први пут паралелно снимани и анализирани звучни амбијенти три европске престонице, као и начини на које се ови амбијенти мењају под утицајем транзиционих и других друштвених промена, започет је 2014. године и сада улази у завршну фазу. Резултати истраживања спроведених током ове три године презентовани су на великом броју конгреса и конференција широм света; један део радова проистеклих из овог пројекта публикован је 2016. године у специјалном броју словеначког часописа Muzikološki zbornik / Musicological Annual, а други део се објављује сада. Финални резултати овог пројекта биће колективна монографија и звучне мапе све три престонице. Као уредница часописа Музикологија и руководилац београдског тима пројекта Звучна екологија града, захваљујем се фондацији SNSF на финансијској подршци, а Универзитету у Берну и проф. др Брити Сверс (Britta Sweers) на логистичкој и свакој другој помоћи. Радови у рубрици Varia посвећени су разнородним темама везаним за широк дијапазон српске и иностране уметничке музике од средњег века до данас. Поред звучних панорама урбаних средина, још једна иновативна област истраживања отворена овом приликом јесте проучавање акустике средњовековних српских цркава; троје аутора, различитих специјализација, бавило се истраживањем црквене акустике. Катарина Томашевић се осврће на делатност Драгутина Гостушког у вези са првим конгресом семиотичара музике, организованим пре 44 године у Београду, у чијој је организацији Гостушки, тадашњи директор Музиколошког института САНУ, активно учествовао и чије су идеје у великој мери бојиле овај конгрес. Колега са Универзитета у Косовској Митровици, Саша Божидаревић, разматра делатност наследника Стевана Мокрањца – композитора хорске музике који су стварали руковети и сродне форме у деценијама после Другог светског рата. Америчка ауторка Ерика Хаскел проучавала је моделе финансирања музичких фестивала у Сарајеву, главном граду суседне Босне и Херцеговине, у деценијама након потписивања Дејтонског споразума, и закључила да су иностране амбасаде, као главни спонзори фестивала, инсистирале на интернационалним програмима и заобилажењу деликатних тема, у циљу регионалног помирења. Најзад, Милена Медић проучава појам меланхолије у ренесансним италијанским мадригалима, користећи велики број примера из остварења најзначајнијих стваралаца ове, данас помало заборављене, епохе. Рубрика Научна критика и полемика доноси пет осврта на најновија издања везана за српску културу и традицију, односно за делатност наших научника у иностранству, док се у рубрици In memoriam Мелита Милин опрашта од академика Властимира Трајковића, великана српске музике ХХ и XXI века. У име чланова редакције и своје лично, захваљујем се колегама из Србије и иностранства који су, у својству рецензената, читали радове припремљене за овај број и дали велики број корисних сугестија за њихово побољшање. Такође, желим срдачну добродошлицу новим члановима међународног издавачког савета Музикологије.

The main theme of the volume No. 22 Urban Sonic Ecology is inspired by the international project City Sonic Ecology -- Urban Soundscapes of Bern, Ljubljana and Belgrade, financed by the Swiss National Science Foundation (SNSF) within their SCOPES program. The Institute of Musicology SASA is one of the participants in this project, together with the Institute of Musicology, University of Bern, Switzerland, and the Institute for Interdisciplinary Research, Centre for Scientific Research of the Slovenian Academy of Sciences and Arts, Ljubljana, Slovenia. This highly innovative three-year project, during which the soundscapes of three European capital cities (Bern, Ljubljana and Belgrade) were recorded and analyzed comparatively for the first time, demonstrated how soundscapes and ambiances were transformed under the influence of transitional and other social and cultural changes. The project began in 2014, and it is now entering its final stage. Results of the research conducted over the three-year span were presented in a number of international congresses and conferences all over the world, from Japan to Brazil. Several articles were published in the Slovenian journal Muzikološki zbornik / Musicological Annual. in 2016, and the second group of articles is published in the present volume. The final results of this project will include a group monograph and sound maps of all three cities. As the new Editor-in-Chief of the journal Musicology and Head of the Belgrade team of the project City Sonic Ecology, I would like to express my sincerest gratitude to the SNSF for their generous financial assistance, and to Head of the project Prof. Dr Britta Sweers for her immense support and numerous exceptionally productive professional exchanges. Articles in the rubric Varia are dedicated to various topics related to a wide range of music from the Middle Ages to the present day. Aside from the sound panoramas of the urban environments, another innovative area of research opened on this occasion is the research on the acoustic of Serbian medieval churches. Three authors with different specializations studied the church acoustics, and they are presenting results of their joint investigations for the first time. Katarina Tomašević writes about the activities of Dragutin Gostuški in relation to the First Congress of Semioticians of Music, organized 44 years ago in Belgrade. As the Director of the Institute of Musicology SASA at that time, Gostuški actively participated in organizing this congress and his ideas greatly influenced its structure and scope. Saša Božidarević studies professional activities of the successors of Stevan Stojanović Mokranjac – Serbian composers of choral music who wrote Rukoveti (Garlands) and other similar forms in the decades after World War II. Erica Haskell has analyzed the models of financing festivals in Sarajevo, the capital city of the neighboring Bosnia-Herzegovina, in the decades after the signing of the Dayton Agreement, and concluded that foreign embassies, as the main sponsors of the festival, insisted on international programs and the avoidance of delicate issues, aiming towards regional reconciliation. Finally, Milena Medić researches the notion of melancholy in the Renaissance Italian madrigals, using a large number of examples from the works written by the most prominent composers of this epoch. The volume also contains five reviews of the latest books, including both those related to Serbian culture and tradition, and to the activities of our scientists working abroad. In the section In memoriam Melita Milin says goodbye to the Academician Vlastimir Trajković, Fellow of the Serbian Academy of Sciences and Arts and one of the greatest Serbian composers of the twentieth century. On behalf of the members of the Editorial Board and my own, I am grateful to all colleagues from Serbia and abroad who served as peer reviewers for the articles published in this volume and gave a large number of constructive suggestions for their improvement. Furthermore, I would like to express a heartfelt welcome to the new members of the International Editorial Council of the journal Musicology.