Xenakis et le passage vers l'universel

Abstract

La recherche de l'identité culturelle, notamment aux pays qui sont menacés ou se sentent menacés par une culture dominante, peut conduire, bien des fois, au nationalisme et l'isolement. Elle peut aussi, peutêtre plus rarement, conduire à des chemins inattendus qui ouvrent de nouveaux horizons non seulement au niveau local mais aussi au niveau universel. Le cas de Iannis Xenakis s'insère dans la deuxième catégorie. De 1949 jusqu'aux Metastaseis (1953-54), sa première oeuvre 'officielle', Xenakis écrit des pièces dans lesquelles il essaie de marier le folklore grec avec l'avant-garde européenne. En 1955, il écrit un article consacré à ce 'mariage', premier et en même temps dernier texte publié sur ce sujet. D'ores et déjà, sa musique se déplace du cadre local et s'étend vers l'universel avec l'ambition d'inclure toutes les musiques du monde. Dans cette communication, nous allons essayer de suivre ce passage et clarifier certains aspects de cette trajectoire.

U epohi takozvane globalizacije evidentno je da, nasuprot glavnoj tendenciji cveta protekcionizam, ili drugim rečima nacionalizam, regionalizam religionizam i drugi lokalizmi. Traganje za 'lokalnim kulturnim identitetom', koji se definiše uglavnom kao opozicija 'dominantnom kulturnom identitetu', često dovodi do raznih preteranosti i iskrivljenja. Kako da se oslobodimo te, uglavnom sterilne bipolarnosti? Vezivanjem za jedan od dva pola? Stvarajući neku vrstu sinkretizma? U ovom radu pratimo evoluciju mladog Ksenakisa ka jednom originalnom stavu koji je nastao kao odgovor na slične dileme. Od 1949. do Metastasisa (1953-54) on je prošao kroz period istraživanja tokom kojeg je bio zainteresovan za korišćenje grčkih elemenata u svojim kompozicijama. Godine 1955. objavljuje članak pod nazivom 'Problemi grčke muzičke kompozicije' u kojem skicira okvir za moguće povezivanje grčke seoske narodne muzike i evropske avangardne muzike. Taj članak je njegov prvi, a i jedini objavljeni tekst na tu temu. Iako je sudeći prema sačuvanim beleškama i tekstovima, Ksenakis i kasnije sačuvao interesovanje za tradicionalnu muziku, zamisao o povezivanju narodne i avangardne muzike definitivno je odbacio. Počev od Metastasisa on će se 'oslobađati' lokalnog okvira i pristupati izgradnji ličnog i istovremeno univerzalnog sveta, sa ambicijom da uključi sve muzike sveta. Pitanja koja nas zaokupljaju su: zašto se Ksenakis interesovao za narodnu muziku konkretno za grčku? Otkuda, zatim, ta želja da stvara muziku koja povezuje folklor sa avangardom? I najzad, zašto je napustio taj poduhvat? Insistiramo na pojmu slobode, onako kako je predstavljen u Ksenakisovoj imaginaciji, na njegovom odnosu prema indeterminizmu i njegovoj ulozi u uvođenju slučajnosti u muziku preko stohastike. Pokušavamo da dokažemo da počev od Metastasisa on odbacuje tradicionalizam jer ga smatra preprekom u realizaciji slobode.