Pozornice i drame života: moć (nad)gledanja

Abstract

U radu se porede i kontekstualizuju antičko atinsko pozorište i savremeno društvo spektakla. U fokusu će biti tri aspekta koja karakterišu ove kontekste – ritualni, institucionalni i perceptivni. Od stvaranja čuda ili monstruoznosti do senzacija – scena je sve više dobijala svoje spektakularno ogledalo, koje je crplo iz svakodnevice sve što je moglo. I dok je antičko pozorište nastojalo da povuče što jasniju granicu između publike i scene, da kroz mitološke sižee naglasi fiktivnu prirodu drame (uz odnos prema monstruoznosti koji je bio radikalno drugačiji nego savremen), u savremenom svetu granice između publike i scene, između fikcije i onoga što zovemo realnošću, sve su fluidnije, društveno-politički kontekst je ono što ih određuje, a pitanje kojima ćemo se pozabaviti je – na koji način je taj aspekt bio prisutan u antici, a na koji način danas. I dok ovi aspekti na različite načine oblikuju odnos između scene i svakodnevice u atinskoj antici i u savremenom društvu spektakla, izranja još jedno pitanje – ženskog tela i ženskog izražavanja, čiji način prisustva i odsustva možda i najjasnije povezuje ove udaljene kontekste.