Утицај Луке Милованова на развој акценатске мисли Вука Караџића

Abstract

У раду се разматрају акценатске поставке Луке Милованова изнете у његовом делу "Опит настављења к српској сличноречности и слогомерју или просодији". У поређењу са њима, приказан је и развој научних погледа Вука Караџића на питање акцента српског језика, као и Миловановљев утицај на њихово формирање. Караџићева и Миловановљева акценатска начела интерпретирана су у складу са данашњом акценатском нормом и терминологијом.

Лука Милованов Георгиевич первым в сербской науке представил своеобразную теорию акцента, которую Вук Караджич полностью перенесет в свою Писменицу 1814. года. В этом своем произведении Вук повторяет те же отиибки, которые делал и Милованов - т. н. ʼдвусложное ударение’ и использование одного знака для обоих кратких ударений. Значительныи шаг вперед в зтом направлении сделал Вук в Граматике, которая вышла в свет вместе с Сербским словарем (Српски рјечник) 1818. года, но и здесь сушествуют ошибки и неточности. Ударение у Луки Милованова исследовано в связи с сербской поэзией, и поэтому оно не совсем точное и до конца обследованное. Несмотря на все, его теория привлекает внимание как первые попытки в сербской науке систематически и теоретически описать акцентную систему.