Појам еволвабилности у савременој теорији еволуције
Evolvability as a concept in modern evolutionary theory
Само за регистроване кориснике
2022
Конференцијски прилог (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Под еволвабилношћу биолошког система подразумева се свеукупни потенцијал за промену одлика тог система кроз еволуционе процесе. Иако за еволвабилност засад не постоји јединствена или егзактна метрика, степен еволвабилности датог биолошког система зависан је од претходно постојећих регулаторних мрежа, различитих повратних спрега,
хромозомске метаструктуре и других функционалних елемената подложних деловању природне селекције. Занимљиво је да је концепт еволвабилности најпре уведен у информатици, да би тек доцније био прихваћен и у еволуционој биологији, где данас све више чини део „проширене синтезе” у разумевању еволуционих процеса. Све је, наиме, јасније да, поред спреге еволуције и развића („ево-дево”) и еволуције и екологије („еко-ево”), потпуно објашњење токова еволуције изискује и истраживање повратног утицаја еволуције еволвабилности на настанак и доступност даљег еволуционог потенцијала („ево-ево”). Та чињеница је и сама потенцијални повод за филозофска разматрања специфичног ...доприноса концепта еволуирајуће еволвабилности експланаторној моћи проширене (или проширене-проширене) синтезе еволуционе теорије. Таква разматрања имају посебно важну улогу у контексту генерализације појма еволвабилности на живот у Васиони; збирна еволвабилност биосфере као целине такође је кључни елемент текућих покушаја, чији је зачетник Вилијам Форд Дулитл, да се поједине варијанте хипотезе Гаје (посматрања читаве биосфере Земље или било које друге настањене планете као својеврсног суперорганизма) измире и ускладе са начелима теорије еволуције.
The evolvability of a biological system refers to the overall potential for change in the attributes of that system arising through evolutionary processes. Although there is currently no universal or exact metric for evolvability, the degree of evolvability of a given biological system heavily depends on pre-existent regulatory networks, various feedback loops, chromosomal metastructure, and other genomic functional elements that are subject to natural selection. It is interesting
that the concept of evolvability was first introduced in informatics and only later became accepted in evolutionary biology, where it is now increasingly a part of the “extended synthesis” in the understanding of evolutionary processes. Namely, it is increasingly clear that, in addition to the connections between evolution and development (“evo-devo”) and those between evolution and ecology (“eco-evo”), a complete explanation of evolutionary pathways requires investigation into the bidirectional impact of t...he evolution of evolvability on the creation and accessibility of further evolutionary potential within the morphological space (“evo-evo”). This fact is, by itself, a potential starting point for philosophical considerations of the specific contribution of evolving evolvability to the explanatory power of the extended (or extended-extended) synthesis of evolutionary theory. Such considerations could play a particularly important role in the context of generalization
of the concept of evolvability to all life in the Universe; the total evolvability of biosphere as a whole is also a key element in current attempts, undertaken by William Ford Doolittle, to reconcile some variants of the Gaia hypothesis (the notion that the whole biosphere of Earth, or indeed any inhabited planet, could be regarded as a type of superorganism) with evolutionary principles and subsume such hypotheses under the general framework of the theory of evolution.
Кључне речи:
еволуција / еволвабилност / биосфера / суперорганизам / хипотеза Гаје / evolution / evolvability / biosphere / superorganism / Gaia hypothesisИзвор:
Филозофија и наука: зборник радова са научног скупа одржаног 21. и 22. октобра 2020. године, 2022, 161-170Издавач:
- Српска академија наука и уметности
Напомена:
- Научни скупови / Српска академија наука и уметности ; књ. 204. Председништво ; књ. 18
Колекције
TY - CONF AU - Јанковић, Срђа PY - 2022 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16428 AB - Под еволвабилношћу биолошког система подразумева се свеукупни потенцијал за промену одлика тог система кроз еволуционе процесе. Иако за еволвабилност засад не постоји јединствена или егзактна метрика, степен еволвабилности датог биолошког система зависан је од претходно постојећих регулаторних мрежа, различитих повратних спрега, хромозомске метаструктуре и других функционалних елемената подложних деловању природне селекције. Занимљиво је да је концепт еволвабилности најпре уведен у информатици, да би тек доцније био прихваћен и у еволуционој биологији, где данас све више чини део „проширене синтезе” у разумевању еволуционих процеса. Све је, наиме, јасније да, поред спреге еволуције и развића („ево-дево”) и еволуције и екологије („еко-ево”), потпуно објашњење токова еволуције изискује и истраживање повратног утицаја еволуције еволвабилности на настанак и доступност даљег еволуционог потенцијала („ево-ево”). Та чињеница је и сама потенцијални повод за филозофска разматрања специфичног доприноса концепта еволуирајуће еволвабилности експланаторној моћи проширене (или проширене-проширене) синтезе еволуционе теорије. Таква разматрања имају посебно важну улогу у контексту генерализације појма еволвабилности на живот у Васиони; збирна еволвабилност биосфере као целине такође је кључни елемент текућих покушаја, чији је зачетник Вилијам Форд Дулитл, да се поједине варијанте хипотезе Гаје (посматрања читаве биосфере Земље или било које друге настањене планете као својеврсног суперорганизма) измире и ускладе са начелима теорије еволуције. AB - The evolvability of a biological system refers to the overall potential for change in the attributes of that system arising through evolutionary processes. Although there is currently no universal or exact metric for evolvability, the degree of evolvability of a given biological system heavily depends on pre-existent regulatory networks, various feedback loops, chromosomal metastructure, and other genomic functional elements that are subject to natural selection. It is interesting that the concept of evolvability was first introduced in informatics and only later became accepted in evolutionary biology, where it is now increasingly a part of the “extended synthesis” in the understanding of evolutionary processes. Namely, it is increasingly clear that, in addition to the connections between evolution and development (“evo-devo”) and those between evolution and ecology (“eco-evo”), a complete explanation of evolutionary pathways requires investigation into the bidirectional impact of the evolution of evolvability on the creation and accessibility of further evolutionary potential within the morphological space (“evo-evo”). This fact is, by itself, a potential starting point for philosophical considerations of the specific contribution of evolving evolvability to the explanatory power of the extended (or extended-extended) synthesis of evolutionary theory. Such considerations could play a particularly important role in the context of generalization of the concept of evolvability to all life in the Universe; the total evolvability of biosphere as a whole is also a key element in current attempts, undertaken by William Ford Doolittle, to reconcile some variants of the Gaia hypothesis (the notion that the whole biosphere of Earth, or indeed any inhabited planet, could be regarded as a type of superorganism) with evolutionary principles and subsume such hypotheses under the general framework of the theory of evolution. PB - Српска академија наука и уметности C3 - Филозофија и наука: зборник радова са научног скупа одржаног 21. и 22. октобра 2020. године T1 - Појам еволвабилности у савременој теорији еволуције T1 - Evolvability as a concept in modern evolutionary theory SP - 161 EP - 170 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16428 ER -
@conference{ author = "Јанковић, Срђа", year = "2022", abstract = "Под еволвабилношћу биолошког система подразумева се свеукупни потенцијал за промену одлика тог система кроз еволуционе процесе. Иако за еволвабилност засад не постоји јединствена или егзактна метрика, степен еволвабилности датог биолошког система зависан је од претходно постојећих регулаторних мрежа, различитих повратних спрега, хромозомске метаструктуре и других функционалних елемената подложних деловању природне селекције. Занимљиво је да је концепт еволвабилности најпре уведен у информатици, да би тек доцније био прихваћен и у еволуционој биологији, где данас све више чини део „проширене синтезе” у разумевању еволуционих процеса. Све је, наиме, јасније да, поред спреге еволуције и развића („ево-дево”) и еволуције и екологије („еко-ево”), потпуно објашњење токова еволуције изискује и истраживање повратног утицаја еволуције еволвабилности на настанак и доступност даљег еволуционог потенцијала („ево-ево”). Та чињеница је и сама потенцијални повод за филозофска разматрања специфичног доприноса концепта еволуирајуће еволвабилности експланаторној моћи проширене (или проширене-проширене) синтезе еволуционе теорије. Таква разматрања имају посебно важну улогу у контексту генерализације појма еволвабилности на живот у Васиони; збирна еволвабилност биосфере као целине такође је кључни елемент текућих покушаја, чији је зачетник Вилијам Форд Дулитл, да се поједине варијанте хипотезе Гаје (посматрања читаве биосфере Земље или било које друге настањене планете као својеврсног суперорганизма) измире и ускладе са начелима теорије еволуције., The evolvability of a biological system refers to the overall potential for change in the attributes of that system arising through evolutionary processes. Although there is currently no universal or exact metric for evolvability, the degree of evolvability of a given biological system heavily depends on pre-existent regulatory networks, various feedback loops, chromosomal metastructure, and other genomic functional elements that are subject to natural selection. It is interesting that the concept of evolvability was first introduced in informatics and only later became accepted in evolutionary biology, where it is now increasingly a part of the “extended synthesis” in the understanding of evolutionary processes. Namely, it is increasingly clear that, in addition to the connections between evolution and development (“evo-devo”) and those between evolution and ecology (“eco-evo”), a complete explanation of evolutionary pathways requires investigation into the bidirectional impact of the evolution of evolvability on the creation and accessibility of further evolutionary potential within the morphological space (“evo-evo”). This fact is, by itself, a potential starting point for philosophical considerations of the specific contribution of evolving evolvability to the explanatory power of the extended (or extended-extended) synthesis of evolutionary theory. Such considerations could play a particularly important role in the context of generalization of the concept of evolvability to all life in the Universe; the total evolvability of biosphere as a whole is also a key element in current attempts, undertaken by William Ford Doolittle, to reconcile some variants of the Gaia hypothesis (the notion that the whole biosphere of Earth, or indeed any inhabited planet, could be regarded as a type of superorganism) with evolutionary principles and subsume such hypotheses under the general framework of the theory of evolution.", publisher = "Српска академија наука и уметности", journal = "Филозофија и наука: зборник радова са научног скупа одржаног 21. и 22. октобра 2020. године", title = "Појам еволвабилности у савременој теорији еволуције, Evolvability as a concept in modern evolutionary theory", pages = "161-170", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16428" }
Јанковић, С.. (2022). Појам еволвабилности у савременој теорији еволуције. in Филозофија и наука: зборник радова са научног скупа одржаног 21. и 22. октобра 2020. године Српска академија наука и уметности., 161-170. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16428
Јанковић С. Појам еволвабилности у савременој теорији еволуције. in Филозофија и наука: зборник радова са научног скупа одржаног 21. и 22. октобра 2020. године. 2022;:161-170. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16428 .
Јанковић, Срђа, "Појам еволвабилности у савременој теорији еволуције" in Филозофија и наука: зборник радова са научног скупа одржаног 21. и 22. октобра 2020. године (2022):161-170, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16428 .