Revisiting the Veljusa Frescoes: Notes on the Iconographic Program of the South Parekklesion

Abstract

The paper discusses the iconographic program of the frescoes in the south parekklesion of the Church of the Virgin Eleousa at the Veljusa Monastery, the foundation of Manuel, Bishop of Strumitza, built in 1080. It focuses on the figure of St. Niphon or, more specifically, the cult and iconography of this saint, whose representations in art are quite uncommon. It considers several images of St. Niphon in Serbian medieval painting that previous research has failed to take into account. Then, it reexamines the view that this saint was the patron of the chapel, especially the claim that one of his visions was painted in the apse.

Већ више од шест деценија Црквa Богородице Елеусе у селу Вељуси код Струмице сматра се значајним остварењем византијског градитељства и монументалног живописа XI столећа. Ту цркву, заправо католикон манастира, саградили су, по свој прилици, цариградски мајстори 1080. године, а њен ктитор, који је сахрањен у припрати, био је „монах Манојло, који је постао епископ Тивериопоља“, како је наведено у мермерном натпису постављеном изнад западног улаза у храм. Поред веома особеног, тетраконхалног архитектонског склопа, посебну пажњу истраживача привукле су најстарије фреске цркве у Вељуси, које су, како се данас обично сматра, израђене између 1085. и 1093.