Canons of Old Nomokanons in South Slavonic Penitentials (13th–14th Centuries)

Abstract

The paper considers the content of four South Slavic penitential compilations whose copies date from the late 13th and 14th centuries and contain canons from old Slavic nomokanons, the Nomokanon of 50 Titles by John Scholastikos (the so-called Nomokanon of Methodios) and the Nomokanon of 14 Titles (Old Slavonic Kormčaja). The presence of canons in surviving penitentials reveals earlier layers of the text, which testify to the interweaving of official canonic and penitential content intended for the parochial practice of Slavic dioceses before the 13th century. Indirectly, this phenomenon indicates the broader presence of Slavic nomokanon books in Southeastern Europe before the appearance of the Nomokanon of St. Sava ca. 1220.

У раду се разматра садржај четири јужнословенске пенитенцијалне компилације („покaјничкe књигеˮ) које садрже каноне из старих словенских номоканона – Зборника у 50 наслова (тзв. Методијев номоканон) и Номоканона у 14 наслова (Старословенскa крмчијa). То су: „Заповести светих отацаˮ из рукописа Зограф No50 с краја XIII или почетка XIV века, истоимени пенитенцијал из бугарског рукописа Руске националне Библиотеке Q.II.90 с краја XIV века, „Заповест светих отаца о Великом постуˮ из познатог Берлинског зборника No48 и „Правила светих отаца по заповести Светог и Великог Василија свима намаˮ, текст присутан у великом броју требника од краја прве половине XIV столећа. Ти састави садрже старије слојеве текста са 34 правила из старих номоканона, од којих се девет понавља. У пенитенцијалима, зависно од њихове структуре, могу се наћи групе канона које потичу из једне или обе номоканонске књиге. Њихово присуство указује на више различитих појава – једна од њих је употреба пенитенцијалног и другог сличног црквеноправног штива при преносу порука из великих и званичних књига византијске цркве у оне мање, намењене свакодневној богослужбеној (обред исповести) и црквено-судској пракси у јужнословенским епархијама и парохијама пре XIII века. Друго, изводи из старих правила посредно сведоче о ширем присуству словенских номоканонских књига у епархијама Југоисточне Европе и пре појаве Номоканона Св. Саве око 1220. године. Због слабе очуваности изворне грађе, процеси преноса текста и његовог садржаја не могу се детаљно описати. Ипак, сачувани пенитенцијали из познијег времена омогућавају да се стекне увид у старију праксу прожимања различитог црквеноправног садржаја. То указује на жанровску разноврсност ране јужнословенске књижевности и употребу различитих писаних форми приликом организовања пастирске делатности Цркве у словенским заједницама на Балканском полуострву током XI и XII столећа.