O фразеологизмима с компонентама глава, нос, око и ухо

Abstract

У раду се са структурног и лексичко-семантичког аспекта анализирају фразеолошке јединице у чијем се саставу налазе лексеме којима се у српском језику именују глава и неки делови лица. Циљ је да се испита структура ових фразеологизама (да ли су посреди предлошко-падежне конструкције, нпр. без главе и репа; именичке синтагме, нпр. око соколово; глаголско-именичке конструкције, нпр. шалити (играти) се главом или пак реченице, нпр. и зидови имају уши). Са лексичко-семантичког аспекта анализирају се механизми помоћу којих се формира значење посматраних фразеолошких јединица. Истовремено, указује се на метафоричке и метонимијске семантичке трансформације као на продуктивне начине којима се развија и реализује фразеолошко значење. Корпус за ово истраживање представљају Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (од слова А до О) и Речник српскохрватскога књижевног језика Матице српске (од слова П до Ш), док контролни корпус представља Фразеолошки рјечник хрватскога или српског језика Јосипа Матешића.

The work analyses, from syntactic and lexical-semantic aspects, the phraseological units containing lexeme used in the Serbian language to name the head and certain parts of the face. The goal is to examine the structure of these phraseologisms – whether they are adverbial-case constructions, for example без главе и репа (”without head or tail”); noun phrases, for example око соколово (”hawk eye”); verb-noun constructions, for example шалити / играти се главом (”to joke / play with one’s head”) – or even sentences, for example и зидови имају уши (”even walls have ears”). From the lexical-semantic aspect, an analysis is performed on the mechanisms by which the meaning of prhaseological units is formed. At the same time, metaphorical and metonymical semantic transformations are pointed out, as productive means of developing and realising the phraseological meaning. The research corps used includes the SASA Dictionary of the Serbo-Croatian Literary and Folk Language (letters A to O) and the Matica srpska Dictionary of the Serbo-Croatian Literary Language (letters P to Š), while the controlling corps is represented by Josip Matešić’s Phraseological Dictionary of the Croatian or Serbian Language.