Studenica Monastery, chromolithography
Енциклопедијска јединица (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Феликс Каниц (Felix Kanitz, 1829 – 1904) је био путописац, географ, археолог и етнолог који је значајно допринео истраживању југоисточне Европе, нарочито Србије. По образовању је пак био илустратор. Школовао се у угледној пештанској илустраторској радионици Винценца Грима (Vincenz Grimm), где је поред уметничког савладао и израду документарног и техничког цртежа, што је било у непосредној вези са оновременим развојем етнографије и археологије. Студије је наставио на бечкој Ликовној академији, али их није окончао, те је доцније своје образовање допунио у Минхену, Дрездену и Нирнбергу. Већ као двадетогодишњак је постао стални сарадник првог немачког илустративног часописа „Illustreite Zeitung“ из Лајпцига, са којим је наставио сарадњу до краја живота. Управо је на наговор власника овог часописа 1858. године први пут посетио Босну, Херцеговину, Црну Гору и Далмацију, што је било путовање које је одредило наставак његове каријере током које се посветио истраживању Балкана.
Каниц је први ...пут дошао у Србију 1859, а потом је своја истражива наставио 1860. и 1861 године, и касније све до 1897. године када је, по свему судећи последњи пут боравио у Београду. Већ 1861. године је Бечка академија објавила Каницову илустровану научну студију са описом античких споменика Кнежевине Србије, док је наредне године новцем Царско-краљевске дворске државне штампарије публикована луксузно опремљена књига фолио формата наслова Serbiens byzantinische Monumente. Каницова књиге је исте године објављена и на српском језику у преводу Александра Сандића.
У њој је Каниц описао и нацртао цркву на смедеревском гробљу, Раваницу, Манасију, Жича, Лазарицу и Студеницу. Један од Каницових мотива за рад на објављивању српских средњовековних споменика била је и чињеница да тог времена нису рађени њихови цртежи. Каниц је за ову књигу урадио више илустрација Студенице - приказ манастирског комплекса који је штампан у техници хромолитографије, и још две табле цртежа на којима су дати западни портал и посебно делови његове скулптуралне декорације, апсидална трифора као и план основе Богородичине цркве. Биле су то и прве илустрације Студенице уопште. Сам Каниц је забележио да му је приликом снимање основе и фасада цркве била потребна помоћ инжињера Клинара, те да му је „за цртање архитектонских детаља итд. било потребно неколико дана“.
Каниц је изабрао да манастирски комплекс представи са југоисточне стране, онако како га види посетилац улазећу у порту кроз капију у манастирским зидинама. У први план је постављена полисценична композиција која није илустрација реалне слике манастирске свакодневице већ ју је Каниц компоновао користећи се њему познатим моделима. Тако су десно од улаза приказана два монаха, један који стоји и други седи и чита писмо или неки документ. Група фигура са леве стране показује тројицу монаха, од којих онај на коњу благосиља породицу, родитеље са дететом који су у манастир дошли са натовареним магарцем, док је испред њих је још једна породица која је дошла у манастир у пратњи свог пса. Први план илустрације је оживљен ниским растињем, док се у манастирској порти види живина, али и пар паунова од којих је један раширио свој раскошни реп. Посебна пажња је посвећена манастирским зградама и храмовима – цркви светог Николе, Краљевој и монументалној Богородичиној цркви – које су приказане са ванредном акрибичношћу, те стога не чуди што Каницу за овај цртеж била потребна помоћ и неколико дана рада. Наравно, најбрижљиви је нацртана Богородичина црква и стиче се утисак да је Каниц изабрао да читаву композицију прилагодио најбољем могућем погледу на манастирски католиком. На Каницовом цртежу је приказан изглед храма након 1839. године нестручно изведених радова током којих су додати венац на тамбуру куполе и на њеном кубичном постољу. Та техничко докуметарна веродостојност Каницових цртежа је посебно дошла до изражаја током доцнијих рестаурација манастирског комплекса, када је рецимо захваљујући овом Каницовом приказу манастира било могуће реконтруисати кров улазне куле.
Кључне речи:
Студеница / Феликс Каниц / Studenica / Felix KanitzИзвор:
Spiritual and cultural heritage of the Monastery of Studenica : past, perseverance, contemporaneity : SASA Gallery of Visual Arts and Music (13 December 2019 - 31 March 2020), 2019, 394-395Издавач:
- Belgrade : SASA
Институција/група
Балканолошки институт САНУ / Institute for Balkan Studies SASAPreradović, D.. (2019). Studenica Monastery, chromolithography. in Spiritual and cultural heritage of the Monastery of Studenica : past, perseverance, contemporaneity : SASA Gallery of Visual Arts and Music (13 December 2019 - 31 March 2020) Belgrade : SASA., 394-395. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15882
Preradović D. Studenica Monastery, chromolithography. in Spiritual and cultural heritage of the Monastery of Studenica : past, perseverance, contemporaneity : SASA Gallery of Visual Arts and Music (13 December 2019 - 31 March 2020). 2019;:394-395. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15882 .
Preradović, Dubravka, "Studenica Monastery, chromolithography" in Spiritual and cultural heritage of the Monastery of Studenica : past, perseverance, contemporaneity : SASA Gallery of Visual Arts and Music (13 December 2019 - 31 March 2020) (2019):394-395, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15882 .