Platonova struktura stvarnosti

Abstract

According to the evidence of the “unwritten teachings” or “unwritten doctrines” (ἄγραφα δόγματα) and the dialogues Plato’s philosophy can be reconstructed as a system. The phrase “unwritten teachings” refers to the written evidence of Plato’s lectures, which were held in his school, the Academy in Athens. Although Plato’s philosophy cannot be called a system in the modern sense of the word, it has systemic features, due to its comprehensiveness and presentation of a complete picture of reality. With the help of dialectics, different layers of reality are defined. At the top of Plato’s hierarchy of reality are the first principles – the One and the indefinite Dyad. The One as active principle limits the indefinite Dyad producing the structure of reality starting from ideal numbers. At the next level of the hierarchy of reality, there are ideas. Mathematical paradigms lie between ideas and sense-perceptible things. Plato’s philosophy is the first philosophical system in the history of philosophy. It is based on previous teachings about the One and the elements.

Према сведочанствима о неписаном учењу и дијалозима може се реконструисати целина Платоновог учења као систем. Иако се Платонова филозофија не може назвати системом у модерном смислу речи, она има системске одлике, због свеобухватности и представљања потпуне слике целине стварности. Уз помоћ дијалектике одређују се различити слојеви стварности. На врху Платонове хијерархије стварности налазе се прва начела – једно и неодређена двојина. Из првог и другог начела настаје стварност. Једно као активно начелно ограничава неограничено, производећи структуру стварности, почевши од идеалних бројева. На наредном нивоу хијерархије стварности налазе се идеје, чије гранање је сложено. Математичке парадигме налазе се између идеја и чулно опажљивих ствари. Веза је била замишљена као прелаз са идеалних на видљиве чулне бројеве. Платоновa филозофија представља први филозофски систем у историји филозофије. Заснован је на претходним учењима о једном и састојцима (елементима). Платон је објединио учења својих претходника, али не еклектички, већ садржински, што се може сагледати на основу неписаног учења.