Речце као текстуални конектори у научном стилу

Abstract

У овом раду указано је на значај речци као текстуалних конектора, који су многе традиционалне граматике занемаривале. Предмет овог рада су управо речце као текстуални конектори у научном стилу. Циљ овог рада је утврдити које се све речце у научном функционалном стилу користе као текстуални конектори у српском језику и какве семантичке односе међу деловима текста означавају. Корпус је формиран од примера ексцерпираних из текстова који припадају различитим врстама научних текстова. Анализа је показала да речце усмеравају укључивање информације и тиме дају упутства за даље вредновање и интерпретацију говорниковог исказа. Утврђено је, такође, да је главна особина речци да показују могућу интерпретациону позадину реченица и тако утичу на њихову употребу и усмеравање интерпретације. Истраживање је, такође, показало да је иницијална позиција речци као текстуалних конектора најзаступљенија у анализираним текстовима.

In this paper the significance of the particle as a textual connector was pointed out – an aspect which was neglected in many traditional grammars. The subject of this paper is particles as textual connectors in a scientific style. The goal is to determine which particles in science functional style are used as textual connectors in Serbian and what semantic relations among parts of the text they denote. The corpus is formed of examples excerpted from texts that belong to different kinds of scientific texts. The analysis showed that particles direct inclusion of the information and with that they give instructions for further evaluation and interpretation of the speaker’s statement. It was also determined that the main characteristic of particles is that they show a possible interpretation of a background of the sentence, so in that way they influence on their usage and direction of the interpretation. The research also showed that the initial position of the particles as textual connectors is mostly represented in analyzed texts.