Leksemi orijentalnog porijekla u gurbetskom dijalektu bosansko-hercegovačkih Roma u pričama i legendama Rada Uhlika

Abstract

Koristeći se metodom dvostepene semantičke adaptacije, primarne i sekundarne, Rudolfa Filipovića (1986) u dijalogu sa romskim studijama u oblasti romskog jezika, pronalazim način pristupa istraživanju leksema orijentalnog porijekla1 u gurbetskom dijalektu bosanskohercegovačkih Roma kojima je bosanski, hrvatski, srpski jezik poslužio kao transfer u njihov romski jezik. Istraživanje i kritiku nedosljednosti zapisivanja i prenošenja orijentalnih leksema u romski jezik potpomogli su primjeri odabranih priča bosansko-hercegovačkih Gurbeta objavljenih u zbirci priča Von den Hexen – Märchen der Gurbet – Roma / E Čoxanend’i – Gurbetond’e paramiča (2006), koju je prikupio i zabilježio Rade Uhlik u vremenskom periodu od 1937. do 1954. godine.

Користећи методу двостепене семантичке адаптације, примарне и секундарне, Рудолфа Филиповића (1986) у дијалогу са ромским студијама из области ромског језика, проналазим начин да приступим истраживању лексема оријенталног порекла у гурбетском дијалекту босанско-херце- говачких Рома којима је босански, хрватски, српски језик послужио као прелазак на њихов ромски језик. Истраживање и критика недоследности писања и преношења оријенталних лексема у ромски језик поткрепљена је примерима одабраних прича босанско-херцеговачких Гурбета објављених у збирци прича Von den Hexen – Märchen der Gurbet – Roma / E Čoxanend’i – Gurbetond’e paramiča (2006), коју је прикупљао и забележио Раде Ухлик од 1937. до 1954. године.

In this paper I research for and analyze lexemes of oriental origin in the Gurbeti dialect within the collection of stories Von den Hexen – Märchen der Gurbet – Roma / E Čoxanend’i – Gurbetond’e paramiča (2006), while investigating thirteen (13) stories of Bosnian Gurbeti collected and recorded from 1937 to 1954 by the romologist Rade Uhlik. After analyzing lexemes of oriental origin in the Gurbeti dialect of the Bosnian and Herzegovinian Gurbeti, it was concluded that there was a case of the multidirectional giving and multidirectional reception of lexemes from Arabic, Persian, Turkish, Serbo-Croatian, or more recently from Bosnian, Croatian and Serbian. Oriental lexemes found in thirteen stories such as: haramohće, halaloha, fistano, pendžerava, sinija, sihirbazica, halkava, hamaneto, bismiletoha, baščava, telali, kafeňava, kafanava, insansko, avlin, kula, veziri, sahata, harambaša, experienced primary adaptation or zero semantic expansion despite their changes reflected in the Gurbeti created suffixes -ohće, -oha, -ava, -va, -o, -i, -sko. In other words, there is no semantic shift in the meaning of these words in Gurbeti, and consequently their meaning is retained from the donor langauge/s. Despite relatively small number of found lexemes, a large number of oriental and locally borrowed lexemes have been deliberately omitted both in the process which corroborates recording and transcribing, and their writing and editing, which corroborates my claim in this paper.