Performative gestures in Beethoven’s piano sonatas

Abstract

The purpose of this study is to contribute to the discussion of how the character of physical body movements conveys expression and affects the creation of a musical work. The primary focus of this phenomenological study is on kinesthetic gestures or body movements which pianists use in their performances in order to create the musical-poetic content in a corporeal performing form. The main discussion is concentrated on the analysis of movements that emanate from the characteristics of the piano technique, particularly of technical elements in the piano sonatas by Ludwig van Beethoven.

Сврха ове студије је да допринесе објашњењу тога како карактер физичких покрета тела преноси израз и утиче на настанак музичког дела. Примарни фокус ове феноменолошке студије је на кинестетичким гестовима или покретима тела које пијанисти користе у својим наступима, како би створили музичко-поетски садржај у корпореалном перформативном облику. Главна расправа концентрисана је на анализу покрета који произлазе из карактеристика клавирске технике, посебно техничких елемената у клавирским сонатама Лудвига ван Бетовена.

Рад представља феноменолошку студију о кинестетичким гестовима, односно телесним покретима које пијанисти користе у својим извођењима, како би креирали музичко-поетски садржај у корпореалном перформативном облику. Главна расправа концентрисана је на анализу покрета који произлазе из карактеристика технике у Бетовеновим клавирским сонатама. Студија је замишљена као допринос пољу музичке анализе фокусиране на праксу извођења. Сврха ове студије је да објасни како карактер физичких покрета тела преноси израз и утиче на стварање музичког дела. Интерпретација перформативног геста кроз аналогне репрезентације формира поље његових конотативних значења у које су укључени осећаји и идеје које људи могу повезати с изразом тог геста. Тако се перформативни гестови у Бетовеновим клавирским сонатама тумаче кроз призму сензација насталих током извођења. Дефинисано је конотативно поље сваког од одабраних техничких елемената и описане су сензације које се доживљавају током извођења. Резултати истраживања указују на то да је за постизање комплекснијег разумевања музике неопходно разумети њену кинетичку енергију. Ова енергија има потенцијал да створи субјективне кинестетичке сензације које се могу препознати као ‘музикалне’, чак и у извођењу ‘немузикалних’ техничких елемената. Анализа техничких елемената у Бетовеновим клавирским сонатама показује да сваки перформативни гест у потпуности рекреира своју функцију конструктивне компоненте музичког дела.