Sakharov, Kireevsky, Afanasyev and Others: Stravinsky in the Context of Russian Folkloristics

Abstract

This article focuses on the studies and collections of folk songs and tales that formed the main source of inspiration for Igor Stravinsky during the Russian period of his work. To do this, I begin with a brief analysis of the evolution of folkloristics mainly during the 19th century and the construction of science with clearer, mainly national and patriotic goals and methods, as well as the use of folk literature and poetry by the artists of the time. It was in this field that Stravinsky was active, although in the case of his own modern approach, it is difficult to answer whether the motivations were clearly national or not.

Овај чланак фокусира се на студије и збирке народних песама и прича које су биле главни извор инспирације за Игора Стравинског током руског периода његовог рада. У ту сврху биће анализирани еволуција фолклористике, углавном током 19. века, и конструкција науке с јаснијим, углавном националним и патриотским циљевима и методама, као и употреба народне литературе и поезије од стране уметника тога доба. Управо је у том пољу Стравински био активан, иако је у случају његовог модерног приступа тешко одговорити на питање да ли је мотивација била јасно национална, или није.

Овај чланак има за циљ контекстуализацију везе Стравинског с руском народном традицијом. Рад пружа увид у истраживања популарне културе његовог доба и испитује до које је мере Стравински користио изворе који су обликовали тај контекст. Овај се чланак не фокусира на природу везе Стравинског с народном културом, већ на шири контекст. Проучавање руске народне културе започело је прилично рано, с европским путницима који су сакупљали историјске народне песме. Интересовање за народну културу расло је на крају 18. века, а наука о фолклору појавила се као истраживачко поље широм Европе. Немачка фолклористика, под јаким утицајем романтизма, играла је значајну улогу у обликовању студија народне културе. У Русију су ове идеје стигле касније и биле су повезане с политичким и друштвеним развојем, дајући студијама народне културе национално усмерење. Чланак потом истражује националистичке мотиве иза студија народне културе у Русији у овом периоду. Руска интелигенција настојала је да успостави континуитет између садашњости и прошлости, тражећи моменат јединства пре усвајања хришћанства. Национални покрети као што су панславизам и славофилија играли су ту централну улогу, са заговорницима који су идеализовали руски „обичан народ” и његову везу с народном културом. Проучавање народне културе било је виђено као начин да се докаже руско културно наслеђе и оживи словенски свет. Руска митолошка школа, која је била под утицајем немачких митолошких теорија, надаље је обликовала студије народне културе у Русији. Након детаљног прегледа руске фолклористике у 19. веку, чланак испитује изворе које је Игор Стравински користио током свог „руског периода”. Циљ је да се одреди у којој се мери он ослањао на студије фолклористике свога времена, или на оне изворе који су обликовали научни канон у 19. веку, који је такође утицао на дела композитора који су претходили Стравинском.