Збирне хрисовуље краљева Уроша II Милутина и Стефана Душана манастиру хиландару : Прилог српској дипломатици

Abstract

Проучавањем садржине и филолошком анализом неколицине преписа хрисовуља краљева Уроша II Милутина и Стефана Душана (четири манастирска преписа и један канцеларијски препис, сачињен у канцеларији српског владара), показујемо улогу данас изгубљене хрисовуље краља Уроша I (око 1276) у састављању ових аката и природу њихових међусобних односа. Урошева хрисовуља најпре је, преписивањем, ушла у потврдну хрисовуљу краља Милутина (1297–1299), а затим је, преко хрисовуље донете на сабору (око 1303), наставила да служи као подлога за састављање збирних хрисовуља краљева Милутина (најпре 1313/1314. и даље) и Душана (1336/1345). Пратећи издавање хрисовуља српских владара и прављење њихових преписа у манастиру Хиландару, покушали смо допринети бољем познавању делатности двеју канцеларија у средњем веку, српскога владара и манастира Хиландара.

In an examination of the content and the philological analysis of several transcripts of the chrysoboulloi of kings Uroš II Milutin and Stefan Dušan (four monastery transcipts and a chancery transcript made out in the chancery of the Serbian ruler), we demonstrate the role of what is today the lost chrysoboullos of King Uroš I (from around 1276) in the composition of these documents and the nature of their inter-relatedness. Uroš’s chrysoboullos, first of all, was entered by means of a transcription in the chrysoboullos of King Milutin (1297–1299), and then, through the chrysoboullos which was approved in the Assembly (in around 1303), it continued to serve as the basis for writing the composed chrysoboulloi of the kings Milutin (firstly, in 1313/1314 and later) and Dušan (1336/1345). In observing the issues of chrysoboulloi of the Serbian rulers and their transcription in the Hilandar monastery, we have tried to contribute to a better knowledge of the two chanceries in the Middle Ages, that of the Serbian ruler, and of the Hilandar monastery.