Првих десет година истраживања Хиландарског медицинског кодекса (1952–1961)

Abstract

У чланку је описано првих десет година истраживања хиландарског медицинског рукописа бр. 517 од његовог открића 1952. године, која су постала кључна за историју српске средњовековне медицине. Представљени су радови лекара и историчара медицине који су оставили значајан траг у овој научној области. Разматрана питања односе се на величину састава Хиландарског медицинског кодекса, њихово порекло, језик са којег су преведени и ауторство. Највећим делом овог периода доминирале су претпоставке о старосрпским преводима античких аутора, пре свега Галена и Диоскурида, као и о посредовању Византије у преношењу знања хипократско-галенске медицине. Али, крајем те деценије појавили су се другачији погледи у вези са латинским пореклом хиландарских текстова и утицајима западноевропских школа на српску средњовековну медицинску књигу. Требало је да прође доста времена да ти погледи буду у потпуности усвојени. Они су до данас остали непромењени и недавно су изнова потврђени.

The discovery of Hilandar manuscript №517 is particularly significant for the formation of our elementary knowledge about Serbian medieval medicine and pharmacy, as well as botany, zoology, metallurgy, etc. The first ten years of research on the Hilandar Medical Codex since its discovery in 1952 are described in this article. This research was crucial for further development of the history of medieval medicine in Serbia. The works presented were written by the authors from that period, first of all, Relja Katić, Lazar Stojanović and Mirko Grmek, doctors and historians of medicine who left important marks on the study of the history of medicine. However, studies from that period were not equal in importance, and most of them were misleading. At that time, the main issue was determination of the number of medical texts in Hilandar manuscript № 517, their origin, the language of original texts and the authorship. For most of the period, hypotheses on the Old Serbian translation of the ancient authors, primarily Galen’s writings and Dioscorides De materia medica, and the Byzantine mediation in transmission of the knowledge of the Hippocratic-Galenic medicine were dominant. At the end of the 1950s, it was established that the Hilandar texts were translations not from Greek but from Latin. In that regard, research of Mirko Grmek was important, and with its publishing in 1961 the first and fundamental stage of the work on the Hilandar medical codex was successfully completed. Grmek’s work proved that the texts revealed previously unknown influences of the Western medical schools of Salerno and Montpellier on Serbian medicine. Pharmacological works of the Salerno medical school, such as Circa instans and the Antidotarium Nicolai, were reliably identified in the Hilandar codex №517.