Пиштољ-мала: најзаосталије нехигијенско насеље међуратног Београда

Abstract

Пиштољ-мала је била једно од неколико познатих нехигијенских и нелегално подигнутих насеља у Београду између два светска рата. Насељена највећом сиротињом, која је живела у неусловним становима или импровизованим склоништима, остала је изван фокуса у већини радова у којима је обрађивана урбана историја међуратног Београда. Знало се да се налазила негде у Дорћолском крају, иза старе Електричне централе, али је прецизно место овог насеља остало енигма. Циљ аутора овог рада је да, користећи архивску грађу, геодетске и авионске снимке, планове града, фотографије и текстове из тог периода, одреди локацију Пиштољ-мале и прикаже њену урбану структуру, куће и станове. Такође, намера је да се расветле околности под којима је насеље настало и порушено, и то у контексту односа различитих актера према њему – Општине града Београда и њених служби, рентијера који су ту поседовали знатан број кућа, као и становника према сопственом стамбеном проблему. Закључак до кога смо дошли јесте да Пиштољ-мала није била континуирано и компактно насеље, већ су је чиниле три групације са различитом урбаном структуром.

Pištolj-Mala was one of several unsanitary and illegally constructed neighbourhoods in Belgrade between the two world wars. As an area mostly populated by extremely poor people who lived in unwholesome dwellings or improvised shelters, it remained beyond the focus of the most papers dealing with Belgrade’s urban history between the two world wars. It has been known that Pištolj-Mala was located somewhere in Dorćol, behind the old Electric Power Station, but its precise location remains unknown. The author of the paper seeks to determine the location of Pištolj-Mala based on archival materials, land survey maps and aerial photographs, as well as to describe its urban structure, homes and dwellings. Furthermore, the author also intends to throw light on the circumstances surrounding the formation and destruction of the neighbourhood in a context determined by the attitudes of various stakeholders – the Belgrade municipal authorities and their services and rental landlords who owned a significant number of houses – towards it, as well as the attitude of its inhabitants towards their own housing problem. We have come to the conclusion that Pištolj-Mala was not continuous and compact settlement but consisted of three sections with different urban structures.