Грамофонске плоче гуслара: реконструкција епске традиције у социјалистичкој Југославији

Abstract

Идеолошка сензитивност епике, тј. особина да више од других фолклорних уметничких израза инкорпорира и рефлектује динамике доминантних идеолошко-политичких дискурса друштава у којима настаје, бива преобликована кроз непосредна извођења и(ли) медијско репрезентовање, чини је и високорепрезентативним примером односа државне (културне) политике и традиционалне културе. Као индикатор односа државне (културне) политике друге половине 20. века, периода обележеног комунизом и државним социјализмом, према традиционалним вредностима, какво је и певање уз гусле, одабране су грамофонске плоче. Сагледавање ове продукције отвара широку проблематику односа официјелних политика и индивидуалних деловања на различитим позицијама, од саображавања идеолошко-политичким нормама до њихове трансгресије. Као културни производ социјалистичке епохе, грамофонске плоче са певањем уз гусле рефлектују интензивно преговарање између континуитета/очувања и иновирања/модернизације, које је обележило статус традиције у процесима конструисања новог југословенског идентитета. Кроз разматрање неких од аспеката ове продукције (карактеристике извођења, репертоар, визуелно представљање традиције на омотима плоча, политике издавачких кућа) у оквирима културно-политичког, социокултурног, тржишно-економског и технолошко-медијског домена, указано је на дијалошке односе према савремености и њеним официјелним наративима.

The ideological sensitivity of the epic, i.e., the fact that, more than other folk artistic expressions, it incorporates and reflects the dynamics of the dominant ideo-logical-political discourse of the societies in which it originates, and is reshaped through direct performances and/or media representation, also makes it a highly representative example of the relationship between state (cultural) policy and traditional culture. Phonograph record were chosen as an indicator of the state (cultural) policy of the second half of the 20th century, a period marked by communism and 246state socialism, and traditional values, such as singing with gusle. By examining this cultural production, we broach a complex issue of the relationship between official policies and individual actions from different positions, from conforming to ideological-political norms to transgression thereof. As a cultural product of the socialist era, phonograph records of gusle singing reflect the intense negotiation be-tween continuity/preservation and innovation/modernization, which marked the status of tradition in the processes of constructing a new Yugoslav identity. Through considering of some of the aspects of this cultural production (characteristics of the performance, repertoire, visual representation of tradition on album covers, record companies’ policy, etc.) within the framework of the cultural-political, socio-cultural, market-economic and technological-media domains, we point to dialogic relationships with modernity and its official narratives.