Из старосрпске металуршке терминологије: близница
Из древнесербской металлургической терминологии: близница
Članak u časopisu (Objavljena verzija)
Metapodaci
Prikaz svih podataka o dokumentuApstrakt
Разматра се порекло речи дијал. близна, близница ‘челик’, досад углавном тумачене из псл. корена *bliz- у основном значењу ‘ударати’ и образлаже претпоставка да је посреди пре германизам из језика средњовековних
саских рудара, сложеница са називом за метал īsen ‘гвожђе’ у другом делу,
било *blī-īsen ‘оловно гвожђе’ (по оловносивој боји?) или можда *blæ-īsen
са првим чланом од blæn / blæjen ‘дувати’, као превод за лат. fl atum ferri.
Др.-серб. близница засвидетельствовано около 1350 г. в контексте,
связанном с железоплавлением. С середины XVII века слово отмечено ранними лексикографами в значении ‘сталь’, в котором оно, вместе с вариантом
близна, употребляется до сих пор в восточносербских, западноболгарских и македонских говорах, тогда как в прошлом, по-видимому, было распространено
дальше на запад (западная Сербия, Босния, Дубровник). Этот только южнославянский термин традиционно возводят к и.-е. корню *bhlei̭ĝ- ‘ударать’, вместе с
лат. fl īgere то же, лтш. bliêzt ‘бить’, лит. blyžė̃ ‘разрыв в тканье’, прасл. *blizna /
*blizno то же; ‘рубец, синяк’, *blizъ ‘близкий’ и т.д. Данная интерпретация и вообще праславянская древность слова кажутся сомнительными. Более вероятно,
что оно заимствовано из языка „саксонов“ (др.-серб. Саси), т.е. немцев-специалистов по горному делу, переселившихся в XIII веке в Сербию. Предполагаем,
что основа близн- восходит к средневерхненемецкому сложному слову, вторым
компонентом к...оторого является īsen ‘железо’, а первым либо blī ‘свинец’ либо
основа ср.-в.-нем. глагола blæ-en ‘дуть’. В первом случае, обозначение данного
вида железа как ‘свинцовое’: *blīsen относилось бы скорее всего к его цвету, во
втором, *blæīsen ‘выдутое, т.е. посредством дутья выплавленное железо’ представляло бы собой кальку с латинского fl atum ferri.
Old Serbian bliznica is attested around 1350 in a passage dealing with iron melting.
Since the mid-1600s the word has been recorded by early lexicographers, glossing
it as ‘steel’. Today bliznica and its shorter variant blizna are used in the same
meaning by vernacular speakers of Eastern Serbia, Western Bulgaria and Macedonia,
but formerly the word’s area extended far to the west, to Western Serbia, Bosnia and
Dubrovnik. Although limited to a part of South Slavic, blizna, bliznica ‘steel’ is traditionally
interpreted as an inherited word, going back to the PIE root *bhlei̭ĝ- ‘beat’,
together with Lat. fl īgere, Latv. bliêzt id., Lith. blyžė̃ ‘fl aw in fabric’, Common Slavic
*blizna / *blizno id., also ‘scar, bruise’, *blizъ ‘near, close’, etc. Such a derivation and
generally a prehistoric origin of the word in question seem doubtful. More probably,
it was borrowed from the tongue of the “Saxons”, i.e. German mining experts who
had come to Serbia in the 13th century. Presuma...bly blizn- refl ects a Middle High German
compound with īsen ‘iron’ as its head, preceded by blī ‘lead’, or perhaps by the
verbal stem of blæ-en ‘blow’. In the former case, a variety of iron would have been
named *blī-īsen > *blīsen, most probably after its leaden colour, and in the latter the
denomination *blæ-īsen might be interpreted as a calque of Latin fl atum ferri, an iron
mass produced by blowing bellows.
Ključne reči:
германизми / старосрпски језик / металуршки термини / германизмы / металлургические термины / древнесербский язык / Old Serbian language / metallurgical terms / GermanismsIzvor:
Јужнословенски филолог, 2022, 78, 2, 207-221Izdavač:
- Београд : Српска академија наука и уметности
- Београд : Институт за српски језик САНУ
TY - JOUR AU - Лома, Александар Б. PY - 2022 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13924 AB - Разматра се порекло речи дијал. близна, близница ‘челик’, досад углавном тумачене из псл. корена *bliz- у основном значењу ‘ударати’ и образлаже претпоставка да је посреди пре германизам из језика средњовековних саских рудара, сложеница са називом за метал īsen ‘гвожђе’ у другом делу, било *blī-īsen ‘оловно гвожђе’ (по оловносивој боји?) или можда *blæ-īsen са првим чланом од blæn / blæjen ‘дувати’, као превод за лат. fl atum ferri. AB - Др.-серб. близница засвидетельствовано около 1350 г. в контексте, связанном с железоплавлением. С середины XVII века слово отмечено ранними лексикографами в значении ‘сталь’, в котором оно, вместе с вариантом близна, употребляется до сих пор в восточносербских, западноболгарских и македонских говорах, тогда как в прошлом, по-видимому, было распространено дальше на запад (западная Сербия, Босния, Дубровник). Этот только южнославянский термин традиционно возводят к и.-е. корню *bhlei̭ĝ- ‘ударать’, вместе с лат. fl īgere то же, лтш. bliêzt ‘бить’, лит. blyžė̃ ‘разрыв в тканье’, прасл. *blizna / *blizno то же; ‘рубец, синяк’, *blizъ ‘близкий’ и т.д. Данная интерпретация и вообще праславянская древность слова кажутся сомнительными. Более вероятно, что оно заимствовано из языка „саксонов“ (др.-серб. Саси), т.е. немцев-специалистов по горному делу, переселившихся в XIII веке в Сербию. Предполагаем, что основа близн- восходит к средневерхненемецкому сложному слову, вторым компонентом которого является īsen ‘железо’, а первым либо blī ‘свинец’ либо основа ср.-в.-нем. глагола blæ-en ‘дуть’. В первом случае, обозначение данного вида железа как ‘свинцовое’: *blīsen относилось бы скорее всего к его цвету, во втором, *blæīsen ‘выдутое, т.е. посредством дутья выплавленное железо’ представляло бы собой кальку с латинского fl atum ferri. AB - Old Serbian bliznica is attested around 1350 in a passage dealing with iron melting. Since the mid-1600s the word has been recorded by early lexicographers, glossing it as ‘steel’. Today bliznica and its shorter variant blizna are used in the same meaning by vernacular speakers of Eastern Serbia, Western Bulgaria and Macedonia, but formerly the word’s area extended far to the west, to Western Serbia, Bosnia and Dubrovnik. Although limited to a part of South Slavic, blizna, bliznica ‘steel’ is traditionally interpreted as an inherited word, going back to the PIE root *bhlei̭ĝ- ‘beat’, together with Lat. fl īgere, Latv. bliêzt id., Lith. blyžė̃ ‘fl aw in fabric’, Common Slavic *blizna / *blizno id., also ‘scar, bruise’, *blizъ ‘near, close’, etc. Such a derivation and generally a prehistoric origin of the word in question seem doubtful. More probably, it was borrowed from the tongue of the “Saxons”, i.e. German mining experts who had come to Serbia in the 13th century. Presumably blizn- refl ects a Middle High German compound with īsen ‘iron’ as its head, preceded by blī ‘lead’, or perhaps by the verbal stem of blæ-en ‘blow’. In the former case, a variety of iron would have been named *blī-īsen > *blīsen, most probably after its leaden colour, and in the latter the denomination *blæ-īsen might be interpreted as a calque of Latin fl atum ferri, an iron mass produced by blowing bellows. PB - Београд : Српска академија наука и уметности PB - Београд : Институт за српски језик САНУ T2 - Јужнословенски филолог T1 - Из старосрпске металуршке терминологије: близница T1 - Из древнесербской металлургической терминологии: близница T1 - On Old Serbian Metallurgical Terms: bliznica SP - 207 EP - 221 VL - 78 IS - 2 DO - 10.2298/JFI2202207L UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13924 ER -
@article{ author = "Лома, Александар Б.", year = "2022", abstract = "Разматра се порекло речи дијал. близна, близница ‘челик’, досад углавном тумачене из псл. корена *bliz- у основном значењу ‘ударати’ и образлаже претпоставка да је посреди пре германизам из језика средњовековних саских рудара, сложеница са називом за метал īsen ‘гвожђе’ у другом делу, било *blī-īsen ‘оловно гвожђе’ (по оловносивој боји?) или можда *blæ-īsen са првим чланом од blæn / blæjen ‘дувати’, као превод за лат. fl atum ferri., Др.-серб. близница засвидетельствовано около 1350 г. в контексте, связанном с железоплавлением. С середины XVII века слово отмечено ранними лексикографами в значении ‘сталь’, в котором оно, вместе с вариантом близна, употребляется до сих пор в восточносербских, западноболгарских и македонских говорах, тогда как в прошлом, по-видимому, было распространено дальше на запад (западная Сербия, Босния, Дубровник). Этот только южнославянский термин традиционно возводят к и.-е. корню *bhlei̭ĝ- ‘ударать’, вместе с лат. fl īgere то же, лтш. bliêzt ‘бить’, лит. blyžė̃ ‘разрыв в тканье’, прасл. *blizna / *blizno то же; ‘рубец, синяк’, *blizъ ‘близкий’ и т.д. Данная интерпретация и вообще праславянская древность слова кажутся сомнительными. Более вероятно, что оно заимствовано из языка „саксонов“ (др.-серб. Саси), т.е. немцев-специалистов по горному делу, переселившихся в XIII веке в Сербию. Предполагаем, что основа близн- восходит к средневерхненемецкому сложному слову, вторым компонентом которого является īsen ‘железо’, а первым либо blī ‘свинец’ либо основа ср.-в.-нем. глагола blæ-en ‘дуть’. В первом случае, обозначение данного вида железа как ‘свинцовое’: *blīsen относилось бы скорее всего к его цвету, во втором, *blæīsen ‘выдутое, т.е. посредством дутья выплавленное железо’ представляло бы собой кальку с латинского fl atum ferri., Old Serbian bliznica is attested around 1350 in a passage dealing with iron melting. Since the mid-1600s the word has been recorded by early lexicographers, glossing it as ‘steel’. Today bliznica and its shorter variant blizna are used in the same meaning by vernacular speakers of Eastern Serbia, Western Bulgaria and Macedonia, but formerly the word’s area extended far to the west, to Western Serbia, Bosnia and Dubrovnik. Although limited to a part of South Slavic, blizna, bliznica ‘steel’ is traditionally interpreted as an inherited word, going back to the PIE root *bhlei̭ĝ- ‘beat’, together with Lat. fl īgere, Latv. bliêzt id., Lith. blyžė̃ ‘fl aw in fabric’, Common Slavic *blizna / *blizno id., also ‘scar, bruise’, *blizъ ‘near, close’, etc. Such a derivation and generally a prehistoric origin of the word in question seem doubtful. More probably, it was borrowed from the tongue of the “Saxons”, i.e. German mining experts who had come to Serbia in the 13th century. Presumably blizn- refl ects a Middle High German compound with īsen ‘iron’ as its head, preceded by blī ‘lead’, or perhaps by the verbal stem of blæ-en ‘blow’. In the former case, a variety of iron would have been named *blī-īsen > *blīsen, most probably after its leaden colour, and in the latter the denomination *blæ-īsen might be interpreted as a calque of Latin fl atum ferri, an iron mass produced by blowing bellows.", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ", journal = "Јужнословенски филолог", title = "Из старосрпске металуршке терминологије: близница, Из древнесербской металлургической терминологии: близница, On Old Serbian Metallurgical Terms: bliznica", pages = "207-221", volume = "78", number = "2", doi = "10.2298/JFI2202207L", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13924" }
Лома, А. Б.. (2022). Из старосрпске металуршке терминологије: близница. in Јужнословенски филолог Београд : Српска академија наука и уметности., 78(2), 207-221. https://doi.org/10.2298/JFI2202207L https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13924
Лома АБ. Из старосрпске металуршке терминологије: близница. in Јужнословенски филолог. 2022;78(2):207-221. doi:10.2298/JFI2202207L https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13924 .
Лома, Александар Б., "Из старосрпске металуршке терминологије: близница" in Јужнословенски филолог, 78, no. 2 (2022):207-221, https://doi.org/10.2298/JFI2202207L ., https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13924 .