Мали прилог контрастивној синтакси просте реченице индоевропских језика. Основне реченичне структуре у српском и француском језику
К вопросу о сравнительном синтаксисе простого предложения в индоевропейских языках. Основные синтаксические конструкции в сербском и французском языках
Article (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
У раду се разматрају основне реченичне структуре у српском и француском језику, са циљем да се покаже у коликој мери се оне (не)поклапају
у ова два индоевропска језика, припадника различитих језичких група.
Ослањајући се на постојећу литературу, као и на анализу моделованог паралелног корпуса примера у два језика, најпре ћемо установити како се у
њима дефинише појам реченице, затим ћемо одредити које су то основне
јединице (синтаксеме) које учествују у обликовању њених основних структура у сваком од посматраних језика понаособ, да бисмо на крају извели
закључак о подударности основних реченичних модела у оба посматрана
језика. У раду ће, с једне стране, бити примењенa депенденцијална теорија
Лисјена Тенијера, заснована на валентности глагола, и формално-структуралистички приступ, са друге.
В настоящей статье рассматриваются общее понятие предложения и основные конструкции, которые используются в простом предложении в сербском и
французском языках. Исходя из соответствующей литературы по рассматриваемым языкам, мы выбрали подход В. Ружич, построенный на основе теории
валентности Люсьена Теньера для описания основных моделей простых предложений с сопряженным глаголом в сербском языке, а также предложение фундаментальных моделей Пейтара и Женуврье, которое в исследованиях использует Д. Точанац-Миливоева. Они базируются на формально-структуралистском
подходе к моделированию предикативного простого предложения. Несмотря на
разницу в подходе и в терминологии, наш анализ показал, что фундаментальные синтаксические структуры в двух языках по существу идентичны, и могут
быть сведены к идентичным образцам. Кроме того, в обоих языках существуют
и одноэлементные (одночленные) синтаксические конструкции без сказуемого,
в которых встречаются слова, принадлежащие к одним и тем ж...е частям речи
(чаще всего это существительные, прилагательные, наречия и частицы, например ДA./OUI или НЕТ./NON, которые в французской грамматике принадлежат
к наречиям).
Dans cet article sont traités d’abord le concept de la phrase en général et ensuite
les constructions fondamentales selon lesquelles les phrases simples sont structurées
en serbe et en français. Partant de la littérature pertinente portant sur les deux langues
traitées, nous avons opté pour l’approche de V. Ružić, qui s’appuie principalement sur
la théorie dépendancielle de Tesnière (théorie de la valence) pour décrire les modèles
fondamentaux des phrases simples avec le verbe conjugué en serbe, et sur la proposition
de modèles fondamentaux de Peytard et Genouvrier (reprise par D. Točanac-
Milivojev), qui est basée sur une approche formelle-structuraliste de la modélisation
de la phrase simple prédicative. Indépendamment des approches et de la terminologie
différentes utilisées dans la description des structures syntaxiques fondamentales dans
les deux langues, notre analyse a montré qu’elles sont essentiellement identiques et
peuvent être réduites à sept modèles. De plus, le...s deux langues opèrent également
avec des structures syntaxiques à un élément (sans prédicat), dans lesquelles on
retrouve des mots appartenant aux mêmes classes (le plus souvent il s’agit des noms,
des adjectifs, des adverbes et des particules dont certaines (par exemple DA. / OUI.
NE. / NON.) appartiennent à la classe des adverbes dans la grammaire française.
Keywords:
langue franзaise / langue serbe / structures syntaxiques fondamentale / phrase simple / syntaxe / французский язык / сербский язык / основные структуры предложения / простое предложение / синтаксис / француски језик / српски језик / основне реченичне структуре / проста реченица / синтаксаSource:
Јужнословенски филолог, 2022, 78, 2, 625-645Publisher:
- Београд : Институт за српски језик САНУ
- Београд : Српска академија наука и уметности
Collections
Institution/Community
Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASATY - JOUR AU - Гудурић, Снежана У. PY - 2022 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13904 AB - У раду се разматрају основне реченичне структуре у српском и француском језику, са циљем да се покаже у коликој мери се оне (не)поклапају у ова два индоевропска језика, припадника различитих језичких група. Ослањајући се на постојећу литературу, као и на анализу моделованог паралелног корпуса примера у два језика, најпре ћемо установити како се у њима дефинише појам реченице, затим ћемо одредити које су то основне јединице (синтаксеме) које учествују у обликовању њених основних структура у сваком од посматраних језика понаособ, да бисмо на крају извели закључак о подударности основних реченичних модела у оба посматрана језика. У раду ће, с једне стране, бити примењенa депенденцијална теорија Лисјена Тенијера, заснована на валентности глагола, и формално-структуралистички приступ, са друге. AB - В настоящей статье рассматриваются общее понятие предложения и основные конструкции, которые используются в простом предложении в сербском и французском языках. Исходя из соответствующей литературы по рассматриваемым языкам, мы выбрали подход В. Ружич, построенный на основе теории валентности Люсьена Теньера для описания основных моделей простых предложений с сопряженным глаголом в сербском языке, а также предложение фундаментальных моделей Пейтара и Женуврье, которое в исследованиях использует Д. Точанац-Миливоева. Они базируются на формально-структуралистском подходе к моделированию предикативного простого предложения. Несмотря на разницу в подходе и в терминологии, наш анализ показал, что фундаментальные синтаксические структуры в двух языках по существу идентичны, и могут быть сведены к идентичным образцам. Кроме того, в обоих языках существуют и одноэлементные (одночленные) синтаксические конструкции без сказуемого, в которых встречаются слова, принадлежащие к одним и тем же частям речи (чаще всего это существительные, прилагательные, наречия и частицы, например ДA./OUI или НЕТ./NON, которые в французской грамматике принадлежат к наречиям). AB - Dans cet article sont traités d’abord le concept de la phrase en général et ensuite les constructions fondamentales selon lesquelles les phrases simples sont structurées en serbe et en français. Partant de la littérature pertinente portant sur les deux langues traitées, nous avons opté pour l’approche de V. Ružić, qui s’appuie principalement sur la théorie dépendancielle de Tesnière (théorie de la valence) pour décrire les modèles fondamentaux des phrases simples avec le verbe conjugué en serbe, et sur la proposition de modèles fondamentaux de Peytard et Genouvrier (reprise par D. Točanac- Milivojev), qui est basée sur une approche formelle-structuraliste de la modélisation de la phrase simple prédicative. Indépendamment des approches et de la terminologie différentes utilisées dans la description des structures syntaxiques fondamentales dans les deux langues, notre analyse a montré qu’elles sont essentiellement identiques et peuvent être réduites à sept modèles. De plus, les deux langues opèrent également avec des structures syntaxiques à un élément (sans prédicat), dans lesquelles on retrouve des mots appartenant aux mêmes classes (le plus souvent il s’agit des noms, des adjectifs, des adverbes et des particules dont certaines (par exemple DA. / OUI. NE. / NON.) appartiennent à la classe des adverbes dans la grammaire française. PB - Београд : Институт за српски језик САНУ PB - Београд : Српска академија наука и уметности T2 - Јужнословенски филолог T1 - Мали прилог контрастивној синтакси просте реченице индоевропских језика. Основне реченичне структуре у српском и француском језику T1 - К вопросу о сравнительном синтаксисе простого предложения в индоевропейских языках. Основные синтаксические конструкции в сербском и французском языках T1 - Petite contribution à la syntaxe contrastive de la phrase simple en langues indoeuropéennes. Les structures syntaxiques fondamentales en serbe et en français SP - 625 EP - 645 VL - 78 IS - 2 DO - 10.2298/JFI2202625G UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13904 ER -
@article{ author = "Гудурић, Снежана У.", year = "2022", abstract = "У раду се разматрају основне реченичне структуре у српском и француском језику, са циљем да се покаже у коликој мери се оне (не)поклапају у ова два индоевропска језика, припадника различитих језичких група. Ослањајући се на постојећу литературу, као и на анализу моделованог паралелног корпуса примера у два језика, најпре ћемо установити како се у њима дефинише појам реченице, затим ћемо одредити које су то основне јединице (синтаксеме) које учествују у обликовању њених основних структура у сваком од посматраних језика понаособ, да бисмо на крају извели закључак о подударности основних реченичних модела у оба посматрана језика. У раду ће, с једне стране, бити примењенa депенденцијална теорија Лисјена Тенијера, заснована на валентности глагола, и формално-структуралистички приступ, са друге., В настоящей статье рассматриваются общее понятие предложения и основные конструкции, которые используются в простом предложении в сербском и французском языках. Исходя из соответствующей литературы по рассматриваемым языкам, мы выбрали подход В. Ружич, построенный на основе теории валентности Люсьена Теньера для описания основных моделей простых предложений с сопряженным глаголом в сербском языке, а также предложение фундаментальных моделей Пейтара и Женуврье, которое в исследованиях использует Д. Точанац-Миливоева. Они базируются на формально-структуралистском подходе к моделированию предикативного простого предложения. Несмотря на разницу в подходе и в терминологии, наш анализ показал, что фундаментальные синтаксические структуры в двух языках по существу идентичны, и могут быть сведены к идентичным образцам. Кроме того, в обоих языках существуют и одноэлементные (одночленные) синтаксические конструкции без сказуемого, в которых встречаются слова, принадлежащие к одним и тем же частям речи (чаще всего это существительные, прилагательные, наречия и частицы, например ДA./OUI или НЕТ./NON, которые в французской грамматике принадлежат к наречиям)., Dans cet article sont traités d’abord le concept de la phrase en général et ensuite les constructions fondamentales selon lesquelles les phrases simples sont structurées en serbe et en français. Partant de la littérature pertinente portant sur les deux langues traitées, nous avons opté pour l’approche de V. Ružić, qui s’appuie principalement sur la théorie dépendancielle de Tesnière (théorie de la valence) pour décrire les modèles fondamentaux des phrases simples avec le verbe conjugué en serbe, et sur la proposition de modèles fondamentaux de Peytard et Genouvrier (reprise par D. Točanac- Milivojev), qui est basée sur une approche formelle-structuraliste de la modélisation de la phrase simple prédicative. Indépendamment des approches et de la terminologie différentes utilisées dans la description des structures syntaxiques fondamentales dans les deux langues, notre analyse a montré qu’elles sont essentiellement identiques et peuvent être réduites à sept modèles. De plus, les deux langues opèrent également avec des structures syntaxiques à un élément (sans prédicat), dans lesquelles on retrouve des mots appartenant aux mêmes classes (le plus souvent il s’agit des noms, des adjectifs, des adverbes et des particules dont certaines (par exemple DA. / OUI. NE. / NON.) appartiennent à la classe des adverbes dans la grammaire française.", publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Јужнословенски филолог", title = "Мали прилог контрастивној синтакси просте реченице индоевропских језика. Основне реченичне структуре у српском и француском језику, К вопросу о сравнительном синтаксисе простого предложения в индоевропейских языках. Основные синтаксические конструкции в сербском и французском языках, Petite contribution à la syntaxe contrastive de la phrase simple en langues indoeuropéennes. Les structures syntaxiques fondamentales en serbe et en français", pages = "625-645", volume = "78", number = "2", doi = "10.2298/JFI2202625G", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13904" }
Гудурић, С. У.. (2022). Мали прилог контрастивној синтакси просте реченице индоевропских језика. Основне реченичне структуре у српском и француском језику. in Јужнословенски филолог Београд : Институт за српски језик САНУ., 78(2), 625-645. https://doi.org/10.2298/JFI2202625G https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13904
Гудурић СУ. Мали прилог контрастивној синтакси просте реченице индоевропских језика. Основне реченичне структуре у српском и француском језику. in Јужнословенски филолог. 2022;78(2):625-645. doi:10.2298/JFI2202625G https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13904 .
Гудурић, Снежана У., "Мали прилог контрастивној синтакси просте реченице индоевропских језика. Основне реченичне структуре у српском и француском језику" in Јужнословенски филолог, 78, no. 2 (2022):625-645, https://doi.org/10.2298/JFI2202625G ., https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13904 .