О пореклу оптативне употребе глаголског придева на -л
О происхождении оптативного употребления причастия на -л
Чланак у часопису (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
У раду се анализира порекло оптативне употребе глаголског придева на
-л у српском језику. На основу упореднојезичке анализе података из индоевропских језика закључује се да она није секундарна, настала редукцијом
сложених глаголских облика у чијем се саставу данас налази, како се обично тумачи, већ да је реч о архаизму у којем се очувала модална семантика
прасловенског глаголског придева на *-l-.
В статье анализируется происхождение оптативной функции причастия на
-л в сербском языке, функционально ограниченной и стилистически маркированной модальной формы, которая, в рамках синхронного анализа, как правило,
интерпретируется как вторичная, возникшая вследствие редукции сложных глагольных форм, в состав которых она сегодня входит. Применение диахронного
сравнительно-лингвистического анализа показывает, что формант *-l- имеет
праиндоевропейское происхождение и встречается в индоевропейских языках
как в глагольной, так и в именной системе. Разнообразие форм, в которых встречается, объясняется тем, что элемент *-l- в раннем праиндоевропейском языке
являлся своего рода модальной частицей, которая со временем, при построении
флексии, приобрела статус морфологической граммемы. Изначально модальная
глагольно-именная форма на *-l- в праславянском развивалась, с одной стороны, в настоящие прилагательные (в основном в результативы, а также в прилагательные с модальным оттенком), и... в то же время, с другой стороны, становилась частью сложных глагольных форм, относящихся к сфере не-настоящего
(перфекта, плюсквамперфекта, потенциала). Самостоятельная модальная форма
на *-l- сохранилась только в оптативной функции, как архаизм глубокой древности, чем и объясняется ее маркированность и употребление в специфических
контекстах.
This paper deals with the origin of the optative function of the verbal adjective
in -l in the Serbian language, a functionally restricted and stylistically marked modal
form. Within synchronic analyses, it is usually explained as secondary form: a result
of reducing complex verbal forms, whose constituent it represents today. By applying
diachronic and comparative linguistic analysis it is shown that the formant *-l- is of
Proto-Indo-European origin, appearing in both verbal and nominal systems of Indo-
European languages. The diversity of formations with the element *-l- is explained by
the assumption that in early Proto-Indo-European this element was a kind of modal
particle, which in the process of creating infl ection became a grammatical morpheme.
In Proto-Slavic, the originally modal verbal-nominal form in *-l- developed in two
ways: on the one hand, it produced adjectives (mostly resultatives, but also adjectives
with a modal nuance) and, on the other, it became part... of complex verbal forms in the
domain of non-present (perfect, pluperfect, conditional). The independent modal verbal
form in *-l- was preserved in the optative function as an archaism, which explains
its markedness and restricted use in specifi c contexts.
Кључне речи:
сербский / праславянский / праиндоевропейский / оптатив / причастие на -л / глаголски придев на -л / оптатив / праиндоевропски / српски / Serbian / verbal adjective in -l / Proto-Slavic / optative / Proto-Indo-EuropeanИзвор:
Јужнословенски филолог, 2022, 78, 2, 147-158Издавач:
- Београд : Српска академија наука и уметности
- Београд : Институт за српски језик САНУ
TY - JOUR AU - Грковић-Мејџор, Јасмина М. PY - 2022 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13897 AB - У раду се анализира порекло оптативне употребе глаголског придева на -л у српском језику. На основу упореднојезичке анализе података из индоевропских језика закључује се да она није секундарна, настала редукцијом сложених глаголских облика у чијем се саставу данас налази, како се обично тумачи, већ да је реч о архаизму у којем се очувала модална семантика прасловенског глаголског придева на *-l-. AB - В статье анализируется происхождение оптативной функции причастия на -л в сербском языке, функционально ограниченной и стилистически маркированной модальной формы, которая, в рамках синхронного анализа, как правило, интерпретируется как вторичная, возникшая вследствие редукции сложных глагольных форм, в состав которых она сегодня входит. Применение диахронного сравнительно-лингвистического анализа показывает, что формант *-l- имеет праиндоевропейское происхождение и встречается в индоевропейских языках как в глагольной, так и в именной системе. Разнообразие форм, в которых встречается, объясняется тем, что элемент *-l- в раннем праиндоевропейском языке являлся своего рода модальной частицей, которая со временем, при построении флексии, приобрела статус морфологической граммемы. Изначально модальная глагольно-именная форма на *-l- в праславянском развивалась, с одной стороны, в настоящие прилагательные (в основном в результативы, а также в прилагательные с модальным оттенком), и в то же время, с другой стороны, становилась частью сложных глагольных форм, относящихся к сфере не-настоящего (перфекта, плюсквамперфекта, потенциала). Самостоятельная модальная форма на *-l- сохранилась только в оптативной функции, как архаизм глубокой древности, чем и объясняется ее маркированность и употребление в специфических контекстах. AB - This paper deals with the origin of the optative function of the verbal adjective in -l in the Serbian language, a functionally restricted and stylistically marked modal form. Within synchronic analyses, it is usually explained as secondary form: a result of reducing complex verbal forms, whose constituent it represents today. By applying diachronic and comparative linguistic analysis it is shown that the formant *-l- is of Proto-Indo-European origin, appearing in both verbal and nominal systems of Indo- European languages. The diversity of formations with the element *-l- is explained by the assumption that in early Proto-Indo-European this element was a kind of modal particle, which in the process of creating infl ection became a grammatical morpheme. In Proto-Slavic, the originally modal verbal-nominal form in *-l- developed in two ways: on the one hand, it produced adjectives (mostly resultatives, but also adjectives with a modal nuance) and, on the other, it became part of complex verbal forms in the domain of non-present (perfect, pluperfect, conditional). The independent modal verbal form in *-l- was preserved in the optative function as an archaism, which explains its markedness and restricted use in specifi c contexts. PB - Београд : Српска академија наука и уметности PB - Београд : Институт за српски језик САНУ T2 - Јужнословенски филолог T1 - О пореклу оптативне употребе глаголског придева на -л T1 - О происхождении оптативного употребления причастия на -л T1 - On the Origin of the Optative Use of the Verbal Adjective in -l SP - 147 EP - 158 VL - 78 IS - 2 DO - 10.2298/JFI2202147G UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13897 ER -
@article{ author = "Грковић-Мејџор, Јасмина М.", year = "2022", abstract = "У раду се анализира порекло оптативне употребе глаголског придева на -л у српском језику. На основу упореднојезичке анализе података из индоевропских језика закључује се да она није секундарна, настала редукцијом сложених глаголских облика у чијем се саставу данас налази, како се обично тумачи, већ да је реч о архаизму у којем се очувала модална семантика прасловенског глаголског придева на *-l-., В статье анализируется происхождение оптативной функции причастия на -л в сербском языке, функционально ограниченной и стилистически маркированной модальной формы, которая, в рамках синхронного анализа, как правило, интерпретируется как вторичная, возникшая вследствие редукции сложных глагольных форм, в состав которых она сегодня входит. Применение диахронного сравнительно-лингвистического анализа показывает, что формант *-l- имеет праиндоевропейское происхождение и встречается в индоевропейских языках как в глагольной, так и в именной системе. Разнообразие форм, в которых встречается, объясняется тем, что элемент *-l- в раннем праиндоевропейском языке являлся своего рода модальной частицей, которая со временем, при построении флексии, приобрела статус морфологической граммемы. Изначально модальная глагольно-именная форма на *-l- в праславянском развивалась, с одной стороны, в настоящие прилагательные (в основном в результативы, а также в прилагательные с модальным оттенком), и в то же время, с другой стороны, становилась частью сложных глагольных форм, относящихся к сфере не-настоящего (перфекта, плюсквамперфекта, потенциала). Самостоятельная модальная форма на *-l- сохранилась только в оптативной функции, как архаизм глубокой древности, чем и объясняется ее маркированность и употребление в специфических контекстах., This paper deals with the origin of the optative function of the verbal adjective in -l in the Serbian language, a functionally restricted and stylistically marked modal form. Within synchronic analyses, it is usually explained as secondary form: a result of reducing complex verbal forms, whose constituent it represents today. By applying diachronic and comparative linguistic analysis it is shown that the formant *-l- is of Proto-Indo-European origin, appearing in both verbal and nominal systems of Indo- European languages. The diversity of formations with the element *-l- is explained by the assumption that in early Proto-Indo-European this element was a kind of modal particle, which in the process of creating infl ection became a grammatical morpheme. In Proto-Slavic, the originally modal verbal-nominal form in *-l- developed in two ways: on the one hand, it produced adjectives (mostly resultatives, but also adjectives with a modal nuance) and, on the other, it became part of complex verbal forms in the domain of non-present (perfect, pluperfect, conditional). The independent modal verbal form in *-l- was preserved in the optative function as an archaism, which explains its markedness and restricted use in specifi c contexts.", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ", journal = "Јужнословенски филолог", title = "О пореклу оптативне употребе глаголског придева на -л, О происхождении оптативного употребления причастия на -л, On the Origin of the Optative Use of the Verbal Adjective in -l", pages = "147-158", volume = "78", number = "2", doi = "10.2298/JFI2202147G", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13897" }
Грковић-Мејџор, Ј. М.. (2022). О пореклу оптативне употребе глаголског придева на -л. in Јужнословенски филолог Београд : Српска академија наука и уметности., 78(2), 147-158. https://doi.org/10.2298/JFI2202147G https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13897
Грковић-Мејџор ЈМ. О пореклу оптативне употребе глаголског придева на -л. in Јужнословенски филолог. 2022;78(2):147-158. doi:10.2298/JFI2202147G https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13897 .
Грковић-Мејџор, Јасмина М., "О пореклу оптативне употребе глаголског придева на -л" in Јужнословенски филолог, 78, no. 2 (2022):147-158, https://doi.org/10.2298/JFI2202147G ., https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13897 .