Српски (природни) језик, „родно осетљив језик”, стандарди квалитета уџбеника

Abstract

The paper is a reaction to the new draft of the Textbook Quality Standard, which stipulates the introduction of a “gender-sensitive language” in textbooks. The quality standards related to language and thinking (linguistic, pedagogical and psychological requirements) are refracted through the prism of that “language”. It is demonstrated that such a “language”, which eliminates general meanings for the sake of the visibility of women in language, also threatens to eliminate the cognitive functions of language. General (/generic) meanings are a prerequisite for the existence of language as a medium in which human thought emerges, develops and persists – on an individual and collective level, in ontogenesis and phylogenesis.

Смисленост и сврсисходност идеолошког конструкта зв. родно осетљив „језик” оспоравали смо у последњих 15-ак година по различитим основима: логичком (категоријални и појмовни), структурном и функционалном, семантичком, онтогенетском, из угла патологије говора итд. Временом се искристалисало уверење да „родно осетљив језик” може служити као средство комуникације, али не и као медиј који у онтогенези усмерава развој појмова и омогућава градњу појмовног система – предуслова за критичко и стваралачко мишљење. Проблем је, међутим, био у томе што нисмо налазили начин да те своје увиде систематизујемо и ваљано изложимо. Уследио је приступ документу зв. Стандарди квалитета уџбеника, где је универзалним принципима образовања био придодат „родно осетљив језик”. Пропуштање принципа који се тичу језика и мишљења кроз призму тог лингвистичког конструкта учинило је да се све његове аномалије открију на нов начин, и саме систематизују. То је омогућило да образовни принципи буду сагледани из перспективе „родно осетљиве” свести коју тај „језик” пројектује, откривајући и зашто се том квазијезику опире свест већинског дела изворних говорника српског језика.