Σέρβοι χορηγοὶ καὶ καλλιτέχνες στὴν Ἱερὰ Μονὴ Χιλανδαρίου καὶ στὴν Μονὴ τοῦ Ἁγίου καὶ Μεγάλου Μετεώρου κατὰ τὸ Βʹ μισὸ τοῦ 14ου αἰῶνα

Abstract

Περίληψη. – Στὸ πλαίσιο ἐξετάσεως εἰκόνων τῆς μονῆς Χιλανδαρίου καὶ τῶν κελ- λίων αὐτῆς στὶς Καρυὲς τοῦ Ἁγίου Ὄρους, ἐν σχέσει μὲ τὴν τιμὴ τοῦ ἁγίου Σάββα, ἀρχιεπισκόπου Σερβίας, οἱ γράφοντες ἐντόπισαν ἀξιοσημείωτες συγγένειες μεταξὺ συγκεκριμένων εἰκόνων καὶ τοιχογραφιῶν τῆς ἀθωνικῆς μονῆς μὲ ἀντίστοιχες τῆς μονῆς τοῦ Ἁγίου καὶ Μεγάλου Μετεώρου στὴν Θεσσαλία. Τὸ γεγονὸς τοῦτο εἶναι ἄξιο μελέτης, καθόσον τὰ δύο μοναστήρια ἱδρύθηκαν μὲ τὴν πρωτοβουλία καὶ τὴν συνδρομὴ σέρβων ἡγεμόνων. Ἀλλὰ δὲν εἶναι μόνον αὐτό: ὁρισμένες ἐκ τῶν βυζα- ντινῶν αὐτῶν εἰκόνων μαρτυροῦν ἐμμέσως γιὰ τοὺς ἱστορικοὺς δεσμοὺς τῶν δύο παλαιγενῶν μοναστηρίων, ἰδίως μετὰ τὸ 1345, ὁπότε τὸσον τὸ Ἅγιον Ὄρος ὅσον καὶ τὰ Μετέωρα εὑρίσκονται ὑπὸ σερβικὴ ἐξουσία καὶ κηδεμονία.

Свети манастир Хиландар и Манастир свети и Велики Метеор (Преображе- ње Спасово), који се убрајају међу најзначајније манастире јужног Балкана, основани су, оснажени и увећани иницијативом српских владара. Као што је добро познато, Хиландар су основали Свети Сава и Симеон Немања, а Велики Метеор Атанасије Метеорит, али је тај манастир био увећан средствима срп- ског владара Тесалије Симеона, полубрата Стефана Уроша Душана, а затим и његовог сина, Јована Уроша Немањића (Светог Јоасафа). Треба напоменути да је Јован-Јоасаф током свог боравка на Светој Гори највероватније даривао Типикарницу Светог Саве Освећеног у Кареји, будући да је у то време било познато да је он последњи живи цар из дома Немањића. Уметничка дела којима се дата студија бави показују одређена заједничка обележја, на основу којих се могу довести у тесну међусобну везу. Сличност у погледу уметничке обраде не значи нужно и да су она дело истог уметника, али указује на једну заједничку радионицу, која је деловала у манастирима под српским старатељством, у датом случају у Великом Метеору на Метео- рима и Хиландару на Светој Гори. Као што је речено, ту радионицу новчано су помагали српски великаши. Католикони манастира Сретење и Велики Метеор били су изграђени и осликани средствима српских великаша за вре- ме владавине Симеона Уроша Палеолога Немањића. Српски великаши су украсили и параклис Рођења Јована Претече у манастиру Часнога Претече у Серу, као и параклис Арханђела у Хиландару. На крају, треба истаћи да је улога деспота Григорија и Томе Прељубовића у оснивању радионице и ширењу њене делатности у две монашке заједнице јужнога Балкана, Светој Гори и Метеорима, највероватније била одлучујућа, будући да су те две области између 1344/1345. и 1371/1372. биле под српском влашћу. Ако смо у праву, то је још један показатељ да је у другој половини XIV века постојала веза између два манастира, Великог Метеора и Хиландара.