Нешто о предлогу близу у српским народним говорима
Something about Preposition blizu in Serbian Vernacular Speeches
Poglavlje u monografiji (Objavljena verzija)
Metapodaci
Prikaz svih podataka o dokumentuApstrakt
У овом раду говори се о неправом предлогу близу, пореклом прилогу, који се употребљава у новој функцији
не само у стандардном језику већ и у већини српских народних говора. Циљ истраживања јесте да се утврди његов статус у дијалектима (уз осврт на стандардни језик). На основу грађе коју нуди домаћа дијалектолошка литература, показало се да предлог близу није присутан на целокупном српском језичком простору,
тамо где га има обично се појављује у облицима близу и(ли) близо, комбинује се најчешће са генитивом, у
говорима са аналитичком деклинацијом – са општим падежом или генитивом (у неким косовскометохијским говорима), а у мањем броју говора и са дативом именске речи, при чему има обично спацијално, а
врло ретко и темпорално значење. У једном делу српских говора функционише и компаративно ближе као
предлог уз генитив и датив.
In this paper, we determine the status of the preposition blizu (near, close) in the standard Serbian language and
the way in which it is presented and explained (conditionally speaking) in normative grammars and dictionaries,
to proceed with an analysis (based on local dialectological literature) of the status of this preposition in Serbian
vernacular speeches. Generally speaking, it may be observed that the preposition blizu is not present in the entire
Serbian-speaking area; in the regons where it can be found, it usually appears in the forms blizu and/or blizo (less
frequently, bliza), and it is most commonly combined with the genitive case, in speeches using analytic declension
– with a general case or genitive (in some Kosovo-Metohija speeches), and in a smaller number of speeches, with
a nominal dative, where it usually has a spatial or, less frequently, temporal meaning. Special attention is paid to
the comparative form bliže and its prepositional function in vernacular... speeches.
Ključne reči:
предлог близу / близо / предлог ближе / дијалекатска лексика / дијалекатска синтакса / preposition blizu / blizo / preposition bliže / dialect vocabulary / dialect syntaxIzvor:
Језици и културе у времену и простору X/1, 2022, -167Izdavač:
- Нови Сад : Филозофски факултет
Finansiranje / projekti:
- Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije, institucionalno finansiranje - 200174 (Institut za srpski jezik SANU, Beograd) (RS-MESTD-inst-2020-200174)
TY - CHAP AU - Јуришић, Марина PY - 2022 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13701 AB - У овом раду говори се о неправом предлогу близу, пореклом прилогу, који се употребљава у новој функцији не само у стандардном језику већ и у већини српских народних говора. Циљ истраживања јесте да се утврди његов статус у дијалектима (уз осврт на стандардни језик). На основу грађе коју нуди домаћа дијалектолошка литература, показало се да предлог близу није присутан на целокупном српском језичком простору, тамо где га има обично се појављује у облицима близу и(ли) близо, комбинује се најчешће са генитивом, у говорима са аналитичком деклинацијом – са општим падежом или генитивом (у неким косовскометохијским говорима), а у мањем броју говора и са дативом именске речи, при чему има обично спацијално, а врло ретко и темпорално значење. У једном делу српских говора функционише и компаративно ближе као предлог уз генитив и датив. AB - In this paper, we determine the status of the preposition blizu (near, close) in the standard Serbian language and the way in which it is presented and explained (conditionally speaking) in normative grammars and dictionaries, to proceed with an analysis (based on local dialectological literature) of the status of this preposition in Serbian vernacular speeches. Generally speaking, it may be observed that the preposition blizu is not present in the entire Serbian-speaking area; in the regons where it can be found, it usually appears in the forms blizu and/or blizo (less frequently, bliza), and it is most commonly combined with the genitive case, in speeches using analytic declension – with a general case or genitive (in some Kosovo-Metohija speeches), and in a smaller number of speeches, with a nominal dative, where it usually has a spatial or, less frequently, temporal meaning. Special attention is paid to the comparative form bliže and its prepositional function in vernacular speeches. PB - Нови Сад : Филозофски факултет T2 - Језици и културе у времену и простору X/1 T1 - Нешто о предлогу близу у српским народним говорима T1 - Something about Preposition blizu in Serbian Vernacular Speeches EP - 167 EP - 178 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13701 ER -
@inbook{ author = "Јуришић, Марина", year = "2022", abstract = "У овом раду говори се о неправом предлогу близу, пореклом прилогу, који се употребљава у новој функцији не само у стандардном језику већ и у већини српских народних говора. Циљ истраживања јесте да се утврди његов статус у дијалектима (уз осврт на стандардни језик). На основу грађе коју нуди домаћа дијалектолошка литература, показало се да предлог близу није присутан на целокупном српском језичком простору, тамо где га има обично се појављује у облицима близу и(ли) близо, комбинује се најчешће са генитивом, у говорима са аналитичком деклинацијом – са општим падежом или генитивом (у неким косовскометохијским говорима), а у мањем броју говора и са дативом именске речи, при чему има обично спацијално, а врло ретко и темпорално значење. У једном делу српских говора функционише и компаративно ближе као предлог уз генитив и датив., In this paper, we determine the status of the preposition blizu (near, close) in the standard Serbian language and the way in which it is presented and explained (conditionally speaking) in normative grammars and dictionaries, to proceed with an analysis (based on local dialectological literature) of the status of this preposition in Serbian vernacular speeches. Generally speaking, it may be observed that the preposition blizu is not present in the entire Serbian-speaking area; in the regons where it can be found, it usually appears in the forms blizu and/or blizo (less frequently, bliza), and it is most commonly combined with the genitive case, in speeches using analytic declension – with a general case or genitive (in some Kosovo-Metohija speeches), and in a smaller number of speeches, with a nominal dative, where it usually has a spatial or, less frequently, temporal meaning. Special attention is paid to the comparative form bliže and its prepositional function in vernacular speeches.", publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет", journal = "Језици и културе у времену и простору X/1", booktitle = "Нешто о предлогу близу у српским народним говорима, Something about Preposition blizu in Serbian Vernacular Speeches", pages = "167-178", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13701" }
Јуришић, М.. (2022). Нешто о предлогу близу у српским народним говорима. in Језици и културе у времену и простору X/1 Нови Сад : Филозофски факултет.. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13701
Јуришић М. Нешто о предлогу близу у српским народним говорима. in Језици и културе у времену и простору X/1. 2022;:null-167. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13701 .
Јуришић, Марина, "Нешто о предлогу близу у српским народним говорима" in Језици и културе у времену и простору X/1 (2022), https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13701 .