Приказ основних података о документу

Language and Lexis of the Holy Bishop St. Nikolai Velimirovich : A Differential Approach

dc.creatorЈовановић, Владан
dc.date.accessioned2022-12-16T14:23:02Z
dc.date.available2022-12-16T14:23:02Z
dc.date.issued2022
dc.identifier.isbn978-86-82873-86-0
dc.identifier.urihttps://dais.sanu.ac.rs/123456789/13487
dc.description.abstractПредметом исследования в этой книге является язык владыки Николая Велимировича и его словарь. В книге анализируются два проявления его языка: грамматическое (морфологическое, словообразовательное) и лексическое. Особое внимание уделено словарю анализируемых в книге слов и понятий, особенно из области сербской православной духовности и культуры, а также менее известным словам независимо от того, речь идет об исконных словах или словах иностранного происхождения. Корпус исследования составляют опубликованные произведения владыки Николая, написанные на сербском языке. В исследовании языковых особенностей произведений владыки Николая был задействован лингвистический подход, что и определило характер метода, применяемого при анализе материала. Формально книга разделена на следующие более крупные разделы: Введение, Взгляд на письменное творчество владыки Николая Велимировича с точки зрения филологической науки, Из грамматических и лескических пластов в прозаических и поэтических произведениях владыки Николая Велимировича, Прописная буква в творчестве владыки Николая Велимировича (вклад в изучение сербской орфографической нормы), Словарь и Заключение. Лингвистический аспект исследования характеризуется дифференциальным подходом к анализу материала. Это подразумевает, что языковой материал рассматривается по отношению к состоянию современного сербского литературного языка – его нормы литературного языка и использования в системе функциональных стилей. Таким образом, язык в творчестве владыки Николая рассматривается в рамках треугольника: язык писателя (parole), язык национального сообщества (langue) и язык богословского стиля. Поэтому в книге сначала представлены особенности языка, которые можно выделить на основе его структуры (по частям речи, словообразовательной структуре), а затем представлены результаты анализа в области лексикологических и семантических исследований, а также проблемы, связанные с орфографией в изданиях произведений владыки Николая Велимировича. Если те или иные языковые явления в большей степени связаны с типом текста или жанром, в книге это приводится на примере произведения, в котором подмечена определенная особенность. Принципиальный подход в книге исходит из того, что различие между текстами по их типу не может быть абсолютным, поэтому не настаивается на разделении лексики по этому критерию, что в остальном является известной установкой в исследованиях языка писателей. Общий взгляд на язык и стиль владыки Николая Велимировича показывает определение писателя пользоваться языком свободно, но таким образом, чтобы при соблюдении общих языковых правил он не допускал отчуждения языка от средств, укорененных в православной литературно-языковой традиции и культуре. Таким взглядом владыки Николая Велимировича на сербский язык можно объяснить с точки зрения современного состояния литературного языка употребление архаических языковых средств, среди которых по численности и характеристикам особое место принадлежит причастиям (на -ћи, -вши и -м(и)). Словарь владыки Николая Велимировича, составляющий отдельную часть книги, был написан с двумя целями. Первая цель – представить описание лексики из произведений владыки Николая, которая в первую очередь относится к слою сербской православной духовности и культуры, поскольку она занимает центральное место в языке писателя, а вторая цель состоит в том, чтобы посредством описания лексики в словарной части книги внести вклад в сербскую описательную лексикографию, в частности в ее теоретическую часть, связанную с микроструктурой словарной статьи. Иногда в словаре также встречаются слова, которые с точки зрения современного состояния литературного языка сегодня менее употребительны, то есть известны меньшему числу носителей (устаревшие слова и значения, провинциализмы, диалектизмы и т.п.). Тем самым, с одной стороны этот слой лексики освещает язык писателя на лексикографическом плане, а с другой освещает и культурное развитие сербского народа, а также его отношение к культуре других народов, с которыми он разделяет значительную часть своего культурного прошлого и памяти.sr
dc.description.abstractThe subject of research in this volume is the language of bishop Nikolai Velimirovich and the lexis he used. We investigated two facets of his language: grammatical (morphological, word-formation) and lexical. Special attention is given to the glossary of analyzed words and terms in the book, particularly those from the domain of Serbian Orthodox spirituality and culture, as well as the lesser-known ones, irrespective of whether they are words of domestic or foreign origin. The research corpus is comprised of the published works of bishop Nikolai written in Serbian. The investigation of linguistic features in the works of bishop Nikolai was based on a linguistic approach, which in turn determined the type of method that was applied in the corpus analysis. The book is formally divided into the following sections: Introduction, An outline of the written works of bishop Nikolai Velimirovich from the philological perspective, From grammatical and lexical layers, Orthography and language standard in editions of bishop Nikolai Velimirovich’s works, Glossary and Conclusion. The linguistic aspect of investigation applies a differential approach in analyzing the material, which means that the language material was viewed in relation to the current state of the contemporary Serbian literary language – its language standard and usage within the system of functional styles and registers. This entails that language in the works of bishop Nikolai was seen through a triangle comprising the language of the writer (parole), language of the national community (langue) and language of the theologian’s (theological) style. The book thus first presents the specific features of language that manifest themselves at the level of its structure (according to the parts of speech, word-formation structure), which is followed by research findings in the area of lexicological and semantic investigations, as well as problems that concern orthography in the published works of bishop Nikolai Velimirovich. If certain linguistic phenomena are more closely associated with a text type or genre, it was pointed out in the book, along with indicating the volume in which the observed feature had been found. The general approach in this book stems from the view that the difference between the texts in terms of genre cannot be absolute, and thus there was no insistence upon the classification of lexis according to that criterion, which is otherwise a common feature in investigations of the language of writers. An overall view of the language and style of bishop Nikolai Velimirovich demonstrated the writer’s determination to use the language freely, but in such a way that, even while adhering to general language rules, he did not allow the language to became estranged from the linguistic devices rooted in Orthodox literary tradition and culture. Such a view of bishop Nikolai Velimirovich on the Serbian language can explain, from the viewpoint of contemporary state of the literary language, the use of archaic linguistic devices, among which participles (ending in -ћи, -вши и -м(и)) stand out owing to their numerousness and specific features. The lexis of bishop Nikolai Velimirovich, which constitutes a separate section in this book, was written with a twofold aim. One is to present an outline of lexis from the works of bishop Nikolai, which primarily belongs to the domain of Serbian Orthodox spirituality and culture, since it occupies a central place in the writer’s language, and the other is to present and describe the said lexis so as to make a contribution to Serbian descriptive lexicography in its theoretical facet related to the microstructure of a dictionary entry. In a number of cases, the glossary included words that are from the aspect of the contemporary state of the literary language rather rarely used, that is, known by a fewer number of speakers (outdated words and word meanings, regionalisms, dialectisms, etc.), by means of which, on the one hand, this layer of lexis lexicografically brings to light the language of the writer, and, on the other, sheds light on the cultural development of the Serbian people, as well as their relationship towards the culture of other peoples with whom they share a considerable part of their cultural past and memory.sr
dc.language.isosrsr
dc.publisherБеоград : Институт за српски језик САНУsr
dc.relationinfo:eu-repo/grantAgreement/MESTD/inst-2020/200174/RS//sr
dc.rightsopenAccesssr
dc.rights.urihttps://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/
dc.subjectНиколај Велимировићsr
dc.subjectсрпски језикsr
dc.subjectјезик писацаsr
dc.subjectNikolai Velimirovichsr
dc.subjectSerbian Languagesr
dc.titleЈезик и речник светог владике Николаја Велимировића : диференцијални приступsr
dc.titleLanguage and Lexis of the Holy Bishop St. Nikolai Velimirovich : A Differential Approachen
dc.typebooksr
dc.rights.licenseBY-NC-NDsr
dc.type.versionpublishedVersionsr
dc.identifier.fulltexthttp://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/53852/bitstream_53852.pdf
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13487


Документи

Thumbnail

Овај документ се појављује у следећим колекцијама

Приказ основних података о документу