Макроекономска стабилност у условима санкција и слабе државе

Abstract

Неадекватан одговор економске политике на распад монетарног система бивше Југославије и увођење санкција резултираo je у једној од најдужих и највећих хиперинфлација у економској историји. Економска политика која је довела до хиперинфлације последица је слабе државе у којој доносиоци политичких одлука нису били спремни да преузму одговорност за усвајање непопуларних мера, ниске компетентности администрације, али и утицаја интересних група које су у таквим условима остваривале пре расподелу богатства у своју корист. Током, 1993. године хиперинфлација је достигла такве размере, да је додатно оборила привредну активност и скоро у потпуности обезвредила динарску новчану масу и пореске приходе. Слом фискалног и монетарног система угрозио је основне функције државе, довео до несташице производа и појаве екстремног сиромаштва. У завршној фази хиперинфлација је чак и повлашћеним интересним групама, које су добијале кредите из примарне емисије, доносила веће трошкове од користи. Програм монетарне реконструкције професора Аврамовића, примењен крајем јануара 1994. године, довео је до скоро тренутног заустављања хиперинфлације, што је омогућило опоравак монетарног и фискалног система, раст привредне активности, а потом и стандарда грађана. Програм је садржао оригиналну комбинацију мера за заустављање хиперинфлације у условима скоро потпуне међународне економске изолације земље. Ипак, програм је имао ограничене економске домете јер су политички актери пропустили да током 1994. године спроведу фискалну консолидацију, док су санкције отежавале спровођење економских реформи. Стога се током друге половине 1994. године јавља црни курс, зауставља се раст привредне активности и стандарда, а у наредној години расте инфлација и гомилају се ненаплативи кредити. Као одговор на наведене трендове гувернер Аврамовић, након потписивања Дејтонског споразума и укидања трговинских санкција, предлаже Програм II, који садржи кључне мере за прелаз из социјалистичке у тржишну привреду. Коалиција утицајних интересних група окупљених око владајућих странака одбацила је Програм II, мада су неке идеје из Програма, у наредне две године ипак примењене. Побуна Албанаца на Косову и Метохији почетком 1998. године, као и НАТО агресија током 1999. године обуставили су спровођење реформи до 2000. године. Ипак и у таквим, крајње неповољним околностима, које нису биле ништа лакше од оних у 1992–93. години, држава се није у већој мери ослањала на финансирање из примарне емисије, чиме је избегнута нова хиперинфлација. Један од трајних позитивних резултата Аврамовићевог програма монетарне реконструкције је тај што је формирано широко распрострањено уверење да хиперинфлација није нужна чак ни у екстремно неповољним околностима, као што су ратне. Почетком 2000. године Аврамовић је иницирао израду економског програма „Опоравак и транзиција привреде Србије”, који би се применио након демократских промена. Мада Програм није имао велики медијски одјек, чему је допринела болест, а потом и смрт проф. Аврамовића, оцењујемо да је он помогао да се у неким областима, попут јавних финансија, спроведу крупне реформе у врло кратком року.

Inadequate economic policy reaction to destruction of monetary system of former Yugoslavia and imposition of sanctions resulted in one of the longest and the largest hyperinflations in economic history. Economic policy which has led to hyperinflation is the consequence of a weak government, in which policy makers were not willing to take the responsibility for implementation of unpopular measures, as well of the low competences in administration, but also of the influence of interest groups, which have been involved in wealth redistribution, for their benefits. During 1993 the hyperinflation became so large that it has additionally discouraged economic activity and almost fully devalued monetary base and tax revenues. Collapse of fiscal and monetary system undermined the basic functions of the government, induced lack of goods in the market and triggered extreme poverty. In its last phase, the hyperinflation harmed also the protected interest groups, which have been using the loans from primary emission. Monetary Recon struction Program, developed by Professor Avramović, which was implemented end of January 1994, almost immediately stopped the hyperinflation, which has enabled recovery of monetary and fiscal system, rise in economic activity and living conditions. The Program entailed peculiar combination of measures designed to stop the hyperinflation under almost complete international economic sanctions. Still, the Program has had a limited economic effects, since political agents failed to conduct fiscal consolidation during 1994, while economic sanctions have made the implementation of economic reforms difficult. Therefore, in the second half of 1994, the informal (black) exchange rate emerged, rise in economic activity and the standard of living was slowing down, while in the following year inflation and non-performing loans were on the rise again. In response to these trends, after the Dayton Agreement has been signed and economic sanctions have been lifted, Professor Avramović proposed the Program II, which entailed the key measures for transition from socialist to market economy. Coalition of wested-interest groups, gathered around the ruling parties rejected the Program II, although some parts of the Program have been implemented in the next two years. Uprising of Albanians in Kosovo and Metohija in early 1998 and NATO aggression in 1999 stopped the reforms until 2000. Nevertheless, under such unfavourable circumstances, which were not better than in 1992–93, the government was not relying on the financing based on the primary emission, which is why the new hyperinflation was avoided. One of the permanent positive legacies of Professor Avramović’s Program of Monetary Reconstruction was the widespread belief that hyperinflation is not unavoidable, even under extremely difficult situations, such as war. In the early 2000, Professor Avramović initiated preparation of the economic program “Recovery and Transition of Serbian Economy”, which should have been implemented after democratic changes. Although the media outreach of that program was limited, also due to illness and death of Professor Avramović, we believe that it has made a contribution to implementation of big reforms in short period of time, in some fields, such as fiscal consolidation.