Југословенске хиперинфлације и наши спасиоци

Abstract

Циљ овог рада је да пружи преглед периода хиперинфлације у Југославији и да осветли улогу тадашњих функционера, премијера Анте Марковића и гувернера Драгослава Аврамовића, који су заслужни за њено успешно окончање. Први део рада посвећен је упоредном прегледу хиперинфлација у савременој историји, где се Југославија (најпре као СФРЈ, а затим као СР Југославија) појављује у две епизоде. У првој, која је трајала од септембра до децембра 1989. године, забележена је највећа месечна стопа инфлације од 59,7%, док је у другој епизоди (април 1992 – јануар 1994), стопа инфлације која је забележена последњег месеца износила 313.000.000%. На тај начин, СР Југославија је до прошле године заузимала место треће највеће инфлације икада забележене у свету (после Мађарске, 1946. године) и Зимбабвеа (2008. године). У овом делу рада ће бити укратко изложене и тешкоће мерења хиперинфлације и неке контрадикторности у резултатима добијеним различитим начинима њеног обрачуна. У другом делу наводи се кратак приказ узрока настанка хиперинфлације, примењених антиинфлаторних мера, као и кључних фактора њиховог трајног или парцијалног успеха у одређеним земљама. Биће осветљене разлике у трајању епизода хиперинфлације, као и преглед истраживања кључних узрока који су до њих довели. Нарочита пажња биће посвећена брзини и трајности опоравка од хиперинфлаторних епизода. У том светлу, обе југословенске хиперинфлације биле су тренутно и успешно заустављене, али није дошло до каснијег убрзаног и трајног опоравка. Трећи део рада посвећен је првој југословенској хиперинфлацији и улози тадашњег премијера СФРЈ, Анте Марковића, у њеном окончању и каснијем кратком препороду. Најпре ће бити расветљени економски параметри који су карактерисали читаву декаду пре настанка хиперинфлације, са обиљем промашених инвестиција, лошом организацијом предузећа, дефицитним финансирањем буџетских расхода и годишњом инфлацијом која се од почетка осамдесетих година, до отпочињања хиперинфлације, кретала у распону од 40–60% годишње. Затим ће бити приказан економски програм, предложене мере и непосредни ефекти који су уследили након увођења програма. Спектакуларни постигнути резултати и достигнути ниво животног стандарда се и данас у Србији сматрају резултатима који ни до дан данас нису достигнути. На крају се даје преглед исхода започетих реформи на изградњи тржишне привреде. Четврти део рада посвећен је највећој југословенској хиперинфлацији и улози Драгослава Аврамовића у њеном успешном окончању. Најпре ће бити описани економски параметри у периоду настанка ове, највеће хиперинфлације, који су били много неповољнији него у првој хиперинфлаторној епизоди, пре свега услед распада земље, отпочињања ратних сукоба у окружењу и потребом дефицитног финансирања не само економских потреба, као што је било у доба претходне хиперинфлаторне епизоде, већ и дефицитног финансирања ратних сукоба, све бржег пада бруто домаћег производа и наглог сиромашења становништва. Затим ће бити приказани елементи примењене шок терапије и њихови непосредни ефекти, чија је успешност не само отворила простор за отпочињање привредног раста, већ је, што је најважније, очигледном монетарном стабилизацијом вратила поверење становништва у економску политику и реформски пакет који је спроводио Драгослав Аврамовић. Последњи део рада посвећен је неповољном крајњем исходу обе успешно савладане хиперинфлаторне епизоде, описом његових узрока и економским лекцијама које су пропуштене у кључним моментима.

The aim of this paper is to review the hyperinflation episodes in Yugoslavia, and shed light on the role of the deserving officials at the time, prime minister of SFR Yugoslavia, Ante Marković and the governor of the Central Bank of FR Yugoslavia, Dragoslav Avramović. The first part of the paper provides an overview of hyperinflations in modern history, where Yugoslavia appears in two episodes (initially, as Socialist Federal Republic of Yugoslavia, and later as Federal Republic of Yugoslavia). In the first episode (September – December 1989), the highest monthly inflation was 59.7%, while in the next one (April 1992 – January 1994), the last monthly inflation rate amounted to 313,000,000%, which is rated as the third largest hyperinflations in the world (after Hungary in 1946 and Zimbabwe in 2008). This part of the paper also reviews the difficulties in measurement of hyperinflation and reveals the contradictions obtained using various methods of estimation. The second part of the paper describes the causes of hyperinflation, anti inflation measures and the key factors of their partial or success. The focus is now put on the differences in the duration of hyperinflation, followed by a review of its causes. Special attention is put on the speed and duration of recovery in various hyperinflation episodes. In this respect, both Yugoslav hyperinflations were successfully and momentarily halted, but fast and lasting recovery never emerged. The third part of the paper reviews the first Yugoslav hyperinflation and the role of the acting prime minister of the federal government of Socialist Federal Republic of Yugoslavia, Mr. Ante Markov. The analysis starts with the economic parameters which prevailed during the whole decade before hyperinflation, characterized with many miss investment episodes, bad industrial organization, deficit funding of the federal budget, resulting in 40–60% annual rate of inflation. After the burst of hyperinflation, the anti inflation program was implemented, and the paper reveals the measures and initial effects of the Program. The results and achieved level of the living standard are praised in Serbia as one of the most successful episodes in economic history even until these days. The final part is devoted to the analysis of reforms aimed at economic restructuring and introducing market economy principles and institutions. The next part of the paper describes the catastrophic episode of hyperinflation and the role of the acting governor of the federal Central bank, Mr. Dragoslav Avramović, in its successful resolving. Prior to the analysis of anti inflation measures, the economic parameters are presented, indicating that the starting point in this hyperinflation was much more difficult to solve than it was previously the case. The main reason were on the political side, due to the break up of the country and civil war. This led to the rising need for deficit financing of the budget, not only for economic reasons, but also due to financing of the war. This led to an increasing fall in GDP, and abrupt fall in the living standard. The last part describes the shock therapy made and implemented by Mr. Avramović and his team, leading to numerous positive effects. The most important one was the regained credibility, if not of the whole government, then most obviously in the Central bank and it’s Governor. The final part analyzes the unfavorable final outcome of both hyperinflation episodes, focusing on their key detrimental factors, and the economic lessons which failed to be implemented in the crucial moments.