Српско становиште у језичкој политици при стварању Југославије
Serbian position in language policy at the time of creation of Yugoslavia
Conference object (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
У раду се анализирају ставови српских филолога и
књижевника у вези са језичком политиком при стварању концепције српскохрватског стандардног језика. Јачање идеје југословенства узроковало
је познату Скерлићеву анкету. Она је указала на жртве које је српска филологија била спремна да поднесе зарад јединства са Хрватима: одустајање од
ијекавице и ћирилице у заједничком стандардном језику. То би истовремено
значило и напуштање темељних вуковских поставки српске културе. У званичним документима српске владе током рата (Крфска декларација из 1917)
ставови о укидању двоазбучности већ су одбачени, док се у Уставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1921) и Уставу Краљевине Југославије (1931)
било какво стандарднојезичко уједначавање и не спомиње. Опстанку екавице и ћирилице у српскохрватском језику пресудно су допринела трагична
искуства српске културе под окупацијом у време Првог светског рата.
Th e paper analyzes the position and opinions of Serbian writers, linguists
and philologists on language policies regarding the introduction of the concept
of the standard Serbo-Croatian language. Th e strengthening of the Yugoslav idea
inspired Skerlić to conduct the well-known survey, the results of which highlighted
the following compromises and “sacrifi ces” that Serbian philology was prepared
to makein order to reach unity with the Croats: giving up on ijekavian dialects
and Cyrillic orthography in the standard language. Th is would imply giving up on
basic Vukovian foundations of Serbian culture. Serbian offi cial documents from
the Great War (the Corfu Declaration, 1917) show that the bi-alphabetical system
had already been shunned away while the Constitution of the Kingdom of Serbs,
Croats and Slovenians (1931) did not mention any kind of standard-language
unifi cation.
Tragic events which Serbian people and their culture had experienced
in the WWI wer...e crucial for the survival of both ekavian speech (dialects) and
Cyrillic alphabet.
Keywords:
језичка политика / језичко планирање / српски стандардни језик / екавица / ијекавица / ћирилица / латиница / Скерлићева анкета / лингвоним / српско-хрватско-словеначки језик / anguage politics / language planning / standard Serbian / ekavian dialect / ijekavian dialect(s) / Cyrillic alphabet / Latin alphabet / linguonym / SerboCroato-Slovenian languageSource:
Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018., 2021, 567-582Publisher:
- Београд : Српска академија наука и уметности
Note:
- Научни скупови / Српска академија наука и уметности ; књ. 192. Одељење историјских наука ; књ. 41
Collections
Institution/Community
Cрпска академија наука и уметности / Serbian Academy of Sciences and ArtsTY - CONF AU - Милановић, Александар М. PY - 2021 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13165 AB - У раду се анализирају ставови српских филолога и књижевника у вези са језичком политиком при стварању концепције српскохрватског стандардног језика. Јачање идеје југословенства узроковало је познату Скерлићеву анкету. Она је указала на жртве које је српска филологија била спремна да поднесе зарад јединства са Хрватима: одустајање од ијекавице и ћирилице у заједничком стандардном језику. То би истовремено значило и напуштање темељних вуковских поставки српске културе. У званичним документима српске владе током рата (Крфска декларација из 1917) ставови о укидању двоазбучности већ су одбачени, док се у Уставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1921) и Уставу Краљевине Југославије (1931) било какво стандарднојезичко уједначавање и не спомиње. Опстанку екавице и ћирилице у српскохрватском језику пресудно су допринела трагична искуства српске културе под окупацијом у време Првог светског рата. AB - Th e paper analyzes the position and opinions of Serbian writers, linguists and philologists on language policies regarding the introduction of the concept of the standard Serbo-Croatian language. Th e strengthening of the Yugoslav idea inspired Skerlić to conduct the well-known survey, the results of which highlighted the following compromises and “sacrifi ces” that Serbian philology was prepared to makein order to reach unity with the Croats: giving up on ijekavian dialects and Cyrillic orthography in the standard language. Th is would imply giving up on basic Vukovian foundations of Serbian culture. Serbian offi cial documents from the Great War (the Corfu Declaration, 1917) show that the bi-alphabetical system had already been shunned away while the Constitution of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenians (1931) did not mention any kind of standard-language unifi cation. Tragic events which Serbian people and their culture had experienced in the WWI were crucial for the survival of both ekavian speech (dialects) and Cyrillic alphabet. PB - Београд : Српска академија наука и уметности C3 - Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018. T1 - Српско становиште у језичкој политици при стварању Југославије T1 - Serbian position in language policy at the time of creation of Yugoslavia SP - 567 EP - 582 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13165 ER -
@conference{ author = "Милановић, Александар М.", year = "2021", abstract = "У раду се анализирају ставови српских филолога и књижевника у вези са језичком политиком при стварању концепције српскохрватског стандардног језика. Јачање идеје југословенства узроковало је познату Скерлићеву анкету. Она је указала на жртве које је српска филологија била спремна да поднесе зарад јединства са Хрватима: одустајање од ијекавице и ћирилице у заједничком стандардном језику. То би истовремено значило и напуштање темељних вуковских поставки српске културе. У званичним документима српске владе током рата (Крфска декларација из 1917) ставови о укидању двоазбучности већ су одбачени, док се у Уставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1921) и Уставу Краљевине Југославије (1931) било какво стандарднојезичко уједначавање и не спомиње. Опстанку екавице и ћирилице у српскохрватском језику пресудно су допринела трагична искуства српске културе под окупацијом у време Првог светског рата., Th e paper analyzes the position and opinions of Serbian writers, linguists and philologists on language policies regarding the introduction of the concept of the standard Serbo-Croatian language. Th e strengthening of the Yugoslav idea inspired Skerlić to conduct the well-known survey, the results of which highlighted the following compromises and “sacrifi ces” that Serbian philology was prepared to makein order to reach unity with the Croats: giving up on ijekavian dialects and Cyrillic orthography in the standard language. Th is would imply giving up on basic Vukovian foundations of Serbian culture. Serbian offi cial documents from the Great War (the Corfu Declaration, 1917) show that the bi-alphabetical system had already been shunned away while the Constitution of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenians (1931) did not mention any kind of standard-language unifi cation. Tragic events which Serbian people and their culture had experienced in the WWI were crucial for the survival of both ekavian speech (dialects) and Cyrillic alphabet.", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018.", title = "Српско становиште у језичкој политици при стварању Југославије, Serbian position in language policy at the time of creation of Yugoslavia", pages = "567-582", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13165" }
Милановић, А. М.. (2021). Српско становиште у језичкој политици при стварању Југославије. in Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018. Београд : Српска академија наука и уметности., 567-582. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13165
Милановић АМ. Српско становиште у језичкој политици при стварању Југославије. in Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018.. 2021;:567-582. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13165 .
Милановић, Александар М., "Српско становиште у језичкој политици при стварању Југославије" in Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018. (2021):567-582, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13165 .