Вклад русского военного контингентав общую победу на Салоникском фронте
Допринос руског војног контигента заједничкој победи на Солунском фронту
Конференцијски прилог (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
У раду је дат приказ ангажовања руског војног
контигента на Солунском фронту током 1916–1917. године. Руски корпус
је бројао 18.000 војника и био је у саставу француске Источне армије под
коман дом генерала Сараја. Фебруарска и потом Октобарска револуција довеле су до пометње у саставу руског експедиционог корпуса а после Декрета
о миру бољшевичке Русије контингент ван земље престао је да постоји.
Руска команда је главне снаге током Првог светског рата била кон центрисала на Источном фронту али је поклањала пажњу и Солунском (Ма кедонском) фронту, ради одвлачења снага противника са основне позорни це ратних дејстава у Централној Европи. Рад је написан на основу значајне
архивске грађе из Руског државног војно-историјског архива. Јануара 1915.
године енглески премијер Лојд Џорџ предложио је да се на Солунски фронт
пошаљу као помоћ Србији војне снаге из Енглеске, Француске и Русије али
је одлука била одложена за касније. Средином октобра 1915. године почело
је искрцавање савезничких снага у Солуну. Крајем октобра налазило се све га 80.000 савезничких војника уместо обећаних 150.000. Руска команда је
разрађивала планове спашавања српске армије али између две државе није
постојала заједничка граница. Српска команда је предлагала да руска Црно морска флота почне одмах борбена дејства у реону лука Бургаса и Варне и да
изврши десант на бугарску територију. Из тактичко-с...тратегијских разлога
није се приступило десантној операцији на Црном мору већ је донета одлу ка да се руска армија покрене преко Дунава у Добруџу. Сматрајући европски театар војних дејстава главним савезници су оклевали са искрцавањем
већих снага на Солунском фронту, тако да животно важна помоћ Србији
није била указана на време. Руска команда је током 1916. упутила на Солунски фронт Другу и Четврту посебну пешадијску бригаду под командом генерал-мајора М. К. Дитерихса и генерал-мајора М. Н. Леонтјева. Крајем јула
1916. године први ешалон руске војске стигао је у Солун и већ 10. септембра
1916. започела су прва дејства руске војске на Солунском фронту. Руски војни контингент износио је 18.000 војника и био је укључен у састав француске Источне армије под командом генерала М. Сараја. Крајем 1916. руске
снаге су заједно са француским и српским снагама нанеле тежак пораз про тивнику и ослободиле Флорину (Лерин) и Битољ (Монастир). Командант
руског контингента генерал Дитерихс је априла 1917. године затражио десет
дана предаха ради одмора руске војске и борбене припреме. Уместо тога уследиле су још жешће борбе крајем априла тако да је бригада изгубила 45%
свога борбеног састава. Револуција до које је дошло у Русији фебруара 1917.
године је снажно утицала на морално стање руског експедиционог корпуса. Током априла 1917. дошло је и до прве пометње у саставу руског корпуса тако да је генерал Леонтјев ослобођен дужности и обе бригаде су биле
потчињене генералу Дитерихсу. После избијања Октобарске револуције и
бољшевичког Декрета о миру Русија је изашла из рата а руски контингент
ван границе престао је да постоји као борбена јединица. Крајем фебруара
1918. руски борбени састав је био подељен на три групе и распоређен поред
Солунског на фронтовима у Француској и Северној Африци.
Кључне речи:
Солунски фронт / француска Источна армија / Декрет о миру / Октобарска револуција / генерал СарајИзвор:
Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018., 2021, 263-278Издавач:
- Београд : Српска академија наука и уметности
Напомена:
- Научни скупови / Српска академија наука и уметности ; књ. 192. Одељење историјских наука ; књ. 41
Колекције
TY - CONF AU - Кострикова, Елена PY - 2021 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13132 AB - У раду је дат приказ ангажовања руског војног контигента на Солунском фронту током 1916–1917. године. Руски корпус је бројао 18.000 војника и био је у саставу француске Источне армије под коман дом генерала Сараја. Фебруарска и потом Октобарска револуција довеле су до пометње у саставу руског експедиционог корпуса а после Декрета о миру бољшевичке Русије контингент ван земље престао је да постоји. AB - Руска команда је главне снаге током Првог светског рата била кон центрисала на Источном фронту али је поклањала пажњу и Солунском (Ма кедонском) фронту, ради одвлачења снага противника са основне позорни це ратних дејстава у Централној Европи. Рад је написан на основу значајне архивске грађе из Руског државног војно-историјског архива. Јануара 1915. године енглески премијер Лојд Џорџ предложио је да се на Солунски фронт пошаљу као помоћ Србији војне снаге из Енглеске, Француске и Русије али је одлука била одложена за касније. Средином октобра 1915. године почело је искрцавање савезничких снага у Солуну. Крајем октобра налазило се све га 80.000 савезничких војника уместо обећаних 150.000. Руска команда је разрађивала планове спашавања српске армије али између две државе није постојала заједничка граница. Српска команда је предлагала да руска Црно морска флота почне одмах борбена дејства у реону лука Бургаса и Варне и да изврши десант на бугарску територију. Из тактичко-стратегијских разлога није се приступило десантној операцији на Црном мору већ је донета одлу ка да се руска армија покрене преко Дунава у Добруџу. Сматрајући европски театар војних дејстава главним савезници су оклевали са искрцавањем већих снага на Солунском фронту, тако да животно важна помоћ Србији није била указана на време. Руска команда је током 1916. упутила на Солунски фронт Другу и Четврту посебну пешадијску бригаду под командом генерал-мајора М. К. Дитерихса и генерал-мајора М. Н. Леонтјева. Крајем јула 1916. године први ешалон руске војске стигао је у Солун и већ 10. септембра 1916. започела су прва дејства руске војске на Солунском фронту. Руски војни контингент износио је 18.000 војника и био је укључен у састав француске Источне армије под командом генерала М. Сараја. Крајем 1916. руске снаге су заједно са француским и српским снагама нанеле тежак пораз про тивнику и ослободиле Флорину (Лерин) и Битољ (Монастир). Командант руског контингента генерал Дитерихс је априла 1917. године затражио десет дана предаха ради одмора руске војске и борбене припреме. Уместо тога уследиле су још жешће борбе крајем априла тако да је бригада изгубила 45% свога борбеног састава. Револуција до које је дошло у Русији фебруара 1917. године је снажно утицала на морално стање руског експедиционог корпуса. Током априла 1917. дошло је и до прве пометње у саставу руског корпуса тако да је генерал Леонтјев ослобођен дужности и обе бригаде су биле потчињене генералу Дитерихсу. После избијања Октобарске револуције и бољшевичког Декрета о миру Русија је изашла из рата а руски контингент ван границе престао је да постоји као борбена јединица. Крајем фебруара 1918. руски борбени састав је био подељен на три групе и распоређен поред Солунског на фронтовима у Француској и Северној Африци. PB - Београд : Српска академија наука и уметности C3 - Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018. T1 - Вклад русского военного контингентав общую победу на Салоникском фронте T1 - Допринос руског војног контигента заједничкој победи на Солунском фронту SP - 263 EP - 278 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13132 ER -
@conference{ author = "Кострикова, Елена", year = "2021", abstract = "У раду је дат приказ ангажовања руског војног контигента на Солунском фронту током 1916–1917. године. Руски корпус је бројао 18.000 војника и био је у саставу француске Источне армије под коман дом генерала Сараја. Фебруарска и потом Октобарска револуција довеле су до пометње у саставу руског експедиционог корпуса а после Декрета о миру бољшевичке Русије контингент ван земље престао је да постоји., Руска команда је главне снаге током Првог светског рата била кон центрисала на Источном фронту али је поклањала пажњу и Солунском (Ма кедонском) фронту, ради одвлачења снага противника са основне позорни це ратних дејстава у Централној Европи. Рад је написан на основу значајне архивске грађе из Руског државног војно-историјског архива. Јануара 1915. године енглески премијер Лојд Џорџ предложио је да се на Солунски фронт пошаљу као помоћ Србији војне снаге из Енглеске, Француске и Русије али је одлука била одложена за касније. Средином октобра 1915. године почело је искрцавање савезничких снага у Солуну. Крајем октобра налазило се све га 80.000 савезничких војника уместо обећаних 150.000. Руска команда је разрађивала планове спашавања српске армије али између две државе није постојала заједничка граница. Српска команда је предлагала да руска Црно морска флота почне одмах борбена дејства у реону лука Бургаса и Варне и да изврши десант на бугарску територију. Из тактичко-стратегијских разлога није се приступило десантној операцији на Црном мору већ је донета одлу ка да се руска армија покрене преко Дунава у Добруџу. Сматрајући европски театар војних дејстава главним савезници су оклевали са искрцавањем већих снага на Солунском фронту, тако да животно важна помоћ Србији није била указана на време. Руска команда је током 1916. упутила на Солунски фронт Другу и Четврту посебну пешадијску бригаду под командом генерал-мајора М. К. Дитерихса и генерал-мајора М. Н. Леонтјева. Крајем јула 1916. године први ешалон руске војске стигао је у Солун и већ 10. септембра 1916. започела су прва дејства руске војске на Солунском фронту. Руски војни контингент износио је 18.000 војника и био је укључен у састав француске Источне армије под командом генерала М. Сараја. Крајем 1916. руске снаге су заједно са француским и српским снагама нанеле тежак пораз про тивнику и ослободиле Флорину (Лерин) и Битољ (Монастир). Командант руског контингента генерал Дитерихс је априла 1917. године затражио десет дана предаха ради одмора руске војске и борбене припреме. Уместо тога уследиле су још жешће борбе крајем априла тако да је бригада изгубила 45% свога борбеног састава. Револуција до које је дошло у Русији фебруара 1917. године је снажно утицала на морално стање руског експедиционог корпуса. Током априла 1917. дошло је и до прве пометње у саставу руског корпуса тако да је генерал Леонтјев ослобођен дужности и обе бригаде су биле потчињене генералу Дитерихсу. После избијања Октобарске револуције и бољшевичког Декрета о миру Русија је изашла из рата а руски контингент ван границе престао је да постоји као борбена јединица. Крајем фебруара 1918. руски борбени састав је био подељен на три групе и распоређен поред Солунског на фронтовима у Француској и Северној Африци.", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018.", title = "Вклад русского военного контингентав общую победу на Салоникском фронте, Допринос руског војног контигента заједничкој победи на Солунском фронту", pages = "263-278", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13132" }
Кострикова, Е.. (2021). Вклад русского военного контингентав общую победу на Салоникском фронте. in Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018. Београд : Српска академија наука и уметности., 263-278. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13132
Кострикова Е. Вклад русского военного контингентав общую победу на Салоникском фронте. in Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018.. 2021;:263-278. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13132 .
Кострикова, Елена, "Вклад русского военного контингентав общую победу на Салоникском фронте" in Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018. (2021):263-278, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13132 .