Немци у Срему, Бачкој и Банату и стварање Југославије
The Germans in Syrmia, Bačka and Banat and forming of Yugoslavia
Конференцијски прилог (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
У јесен 1918. године у Угарској је живело око два
милиона Немаца и били су после Румуна најмногољуднија национална
мањина у овој држави. И поред тога, непосредно по свршетку Првог светског рата нису представљали политички чинилац који би снажније утицао
на догађаје. Сразмерно су били најбројнији у Ердељу (Трансилванији) и на
југоистоку панонског басена, Барањи, Бачкој и Банату. Међутим, територије
на којима су представљали апсолутну већину становништва обухватале су
највише неколико општина. У релативној већини били су у Банату ‒ у Торонталској и Тамишкој жупанији. Поменуте области биле су географски раздвојене од Аустрије и Немачке а на њих су претензије имале победнице, Србија и Румунија. Прикључење матичном народу било је немогуће. Уз све то,
национална свест код већине Немаца у Угарској није била развијена нити су
били довољно организовани па стога ни њихови захтеви за територијалном
и персоналном аутономијом у Банату нису имали политичку тежину. После мировних сп...оразума и успостављања нових граница они су се обрели у
више држава. У Краљевини СХС, односно Југославији, Немци су били друга
по бројности национална мањина. Према званичним подацима добијеним
пописом становништва 1931. године било их је 499.969, тек нешто мање од
Албанаца (505.259) а више од Мађара (468.185). Мада у нову државу нису
ушли сопственом вољом њихов национални и политички развој текао је у
њој узлазном линијом и то убрзано. Ако су у стварању “прве Југославије”,
били политички чинилац од споредне важности приликом њеног распада
двадесет година доцније, играли су значајну улогу.
In the autumn of 1918 there were around two million Germans living in
the Kingdom of Hungary and, aft er Romanians, they were the most numerous
ethnic minority in the country. In spite of that, aft er the World War I, they were
not representing a political factor which could have major infl uence on events.
Majority lived in Transylvania and in the south-east of the Pannonian basin, in
Baranja, Bačka and Banat. However, the territories in which they were representing
absolute majority of the population were at best consisting of few municipalities.
Th ey were relative majority only in Banat – in Torontal and Temes counties. Th ese
areas were geographically separated from Austria and Germany and two winner
countries, Serbia and Romania, had their aspirations to them. Joining them to
their parent-nation was impossible. On top of that, national awareness was not
developed among majority of Germans in the Kindgom of Hungary, nor were
they well organized, so their re...quests for territorial and personal autonomy in
Banat did not have much political weight. Aft er peace treaties and drawing of new
borders, they found themselves in several countries. In the Kingdom of Serbs,
Croats and Slovenes, i.e. in Yugoslavia, the Germans were the second largest ethnic
minority. According to the offi cial data obtained by the 1931 census, there were
499,969 of them, just slightly less than the Albanians (505,259) and more than the
Hungarians (468,185). Although they did not enter the new country on their own
will, their national and political development in it was trending upwards, and with
high speed. If in the creation of the “fi rst Yugoslavia” they were political factor of
minor importance, they played major role in its breakup twenty years later.
Кључне речи:
Подунавске Швабе / Војводина / Први светски рат / Уједињење / Јаkob Bleyer / Rudolf Brandsch / Ludwig KremlingИзвор:
Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018., 2021, 221-232Издавач:
- Београд : Српска академија наука и уметности
Напомена:
- Научни скупови / Српска академија наука и уметности ; књ. 192. Одељење историјских наука ; књ. 41
Колекције
TY - CONF AU - Бешлин, Бранко PY - 2021 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13129 AB - У јесен 1918. године у Угарској је живело око два милиона Немаца и били су после Румуна најмногољуднија национална мањина у овој држави. И поред тога, непосредно по свршетку Првог светског рата нису представљали политички чинилац који би снажније утицао на догађаје. Сразмерно су били најбројнији у Ердељу (Трансилванији) и на југоистоку панонског басена, Барањи, Бачкој и Банату. Међутим, територије на којима су представљали апсолутну већину становништва обухватале су највише неколико општина. У релативној већини били су у Банату ‒ у Торонталској и Тамишкој жупанији. Поменуте области биле су географски раздвојене од Аустрије и Немачке а на њих су претензије имале победнице, Србија и Румунија. Прикључење матичном народу било је немогуће. Уз све то, национална свест код већине Немаца у Угарској није била развијена нити су били довољно организовани па стога ни њихови захтеви за територијалном и персоналном аутономијом у Банату нису имали политичку тежину. После мировних споразума и успостављања нових граница они су се обрели у више држава. У Краљевини СХС, односно Југославији, Немци су били друга по бројности национална мањина. Према званичним подацима добијеним пописом становништва 1931. године било их је 499.969, тек нешто мање од Албанаца (505.259) а више од Мађара (468.185). Мада у нову државу нису ушли сопственом вољом њихов национални и политички развој текао је у њој узлазном линијом и то убрзано. Ако су у стварању “прве Југославије”, били политички чинилац од споредне важности приликом њеног распада двадесет година доцније, играли су значајну улогу. AB - In the autumn of 1918 there were around two million Germans living in the Kingdom of Hungary and, aft er Romanians, they were the most numerous ethnic minority in the country. In spite of that, aft er the World War I, they were not representing a political factor which could have major infl uence on events. Majority lived in Transylvania and in the south-east of the Pannonian basin, in Baranja, Bačka and Banat. However, the territories in which they were representing absolute majority of the population were at best consisting of few municipalities. Th ey were relative majority only in Banat – in Torontal and Temes counties. Th ese areas were geographically separated from Austria and Germany and two winner countries, Serbia and Romania, had their aspirations to them. Joining them to their parent-nation was impossible. On top of that, national awareness was not developed among majority of Germans in the Kindgom of Hungary, nor were they well organized, so their requests for territorial and personal autonomy in Banat did not have much political weight. Aft er peace treaties and drawing of new borders, they found themselves in several countries. In the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes, i.e. in Yugoslavia, the Germans were the second largest ethnic minority. According to the offi cial data obtained by the 1931 census, there were 499,969 of them, just slightly less than the Albanians (505,259) and more than the Hungarians (468,185). Although they did not enter the new country on their own will, their national and political development in it was trending upwards, and with high speed. If in the creation of the “fi rst Yugoslavia” they were political factor of minor importance, they played major role in its breakup twenty years later. PB - Београд : Српска академија наука и уметности C3 - Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018. T1 - Немци у Срему, Бачкој и Банату и стварање Југославије T1 - The Germans in Syrmia, Bačka and Banat and forming of Yugoslavia SP - 221 EP - 232 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13129 ER -
@conference{ author = "Бешлин, Бранко", year = "2021", abstract = "У јесен 1918. године у Угарској је живело око два милиона Немаца и били су после Румуна најмногољуднија национална мањина у овој држави. И поред тога, непосредно по свршетку Првог светског рата нису представљали политички чинилац који би снажније утицао на догађаје. Сразмерно су били најбројнији у Ердељу (Трансилванији) и на југоистоку панонског басена, Барањи, Бачкој и Банату. Међутим, територије на којима су представљали апсолутну већину становништва обухватале су највише неколико општина. У релативној већини били су у Банату ‒ у Торонталској и Тамишкој жупанији. Поменуте области биле су географски раздвојене од Аустрије и Немачке а на њих су претензије имале победнице, Србија и Румунија. Прикључење матичном народу било је немогуће. Уз све то, национална свест код већине Немаца у Угарској није била развијена нити су били довољно организовани па стога ни њихови захтеви за територијалном и персоналном аутономијом у Банату нису имали политичку тежину. После мировних споразума и успостављања нових граница они су се обрели у више држава. У Краљевини СХС, односно Југославији, Немци су били друга по бројности национална мањина. Према званичним подацима добијеним пописом становништва 1931. године било их је 499.969, тек нешто мање од Албанаца (505.259) а више од Мађара (468.185). Мада у нову државу нису ушли сопственом вољом њихов национални и политички развој текао је у њој узлазном линијом и то убрзано. Ако су у стварању “прве Југославије”, били политички чинилац од споредне важности приликом њеног распада двадесет година доцније, играли су значајну улогу., In the autumn of 1918 there were around two million Germans living in the Kingdom of Hungary and, aft er Romanians, they were the most numerous ethnic minority in the country. In spite of that, aft er the World War I, they were not representing a political factor which could have major infl uence on events. Majority lived in Transylvania and in the south-east of the Pannonian basin, in Baranja, Bačka and Banat. However, the territories in which they were representing absolute majority of the population were at best consisting of few municipalities. Th ey were relative majority only in Banat – in Torontal and Temes counties. Th ese areas were geographically separated from Austria and Germany and two winner countries, Serbia and Romania, had their aspirations to them. Joining them to their parent-nation was impossible. On top of that, national awareness was not developed among majority of Germans in the Kindgom of Hungary, nor were they well organized, so their requests for territorial and personal autonomy in Banat did not have much political weight. Aft er peace treaties and drawing of new borders, they found themselves in several countries. In the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes, i.e. in Yugoslavia, the Germans were the second largest ethnic minority. According to the offi cial data obtained by the 1931 census, there were 499,969 of them, just slightly less than the Albanians (505,259) and more than the Hungarians (468,185). Although they did not enter the new country on their own will, their national and political development in it was trending upwards, and with high speed. If in the creation of the “fi rst Yugoslavia” they were political factor of minor importance, they played major role in its breakup twenty years later.", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018.", title = "Немци у Срему, Бачкој и Банату и стварање Југославије, The Germans in Syrmia, Bačka and Banat and forming of Yugoslavia", pages = "221-232", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13129" }
Бешлин, Б.. (2021). Немци у Срему, Бачкој и Банату и стварање Југославије. in Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018. Београд : Српска академија наука и уметности., 221-232. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13129
Бешлин Б. Немци у Срему, Бачкој и Банату и стварање Југославије. in Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018.. 2021;:221-232. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13129 .
Бешлин, Бранко, "Немци у Срему, Бачкој и Банату и стварање Југославије" in Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018. (2021):221-232, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13129 .