The beginnings of the Hungarian-Yugoslav diplomatic relations after the end of the World War I
Почеци мађарско-југословенских дипломатских односа по завршетку Првог светског рата
Конференцијски прилог (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Aft er the war the attitude of Hungary was defi ned to a very
great extent, almost predestined by its territorial losses. However, the amputated
territories were important for Hungary just at the fi rst glance. Most of them were
the Croatian and Slavonian parts of the Hungarian Kingdom towards which
neither the Hungarian politics, nor the Hungarian society in general had deep
emotional feelings unlike they had towards those territories that gained Rumania
and Czechoslovakia. Th is made possible to Hungarian governments to pay special
attention and give high importance to the new south Slavic state in its plans. Th is
attention, however, was not mutual.
Дипломатски односи између две земље, као што су мађарско-југо словенски односи, могу се разумети само у контексту шире међународне
перпсективе. Ово се нарочито односи на период 1919–1920 када услови у
овој областни нису били у потпуности уређени од стране Великих сила.
Пошто је политичка ситуација још увек била нестабилна, државе на које је
она утицала су углавном следиле кораке Великих сила. То је важило и за
мађарско-југословенске односе који су били одређивани превасходно од
стране Италије, па затим Француске, а индиректно и од стране САД, или,
прецизније, спољне политике председника Вилсона. Свој коначни облик
они су добили на Париској мировној конференцији. Мађарско-југословенски дипломатски односи су се у почетку одвијали по две линије. Можемо
говорити о хрватској линији, јер је 9. новембра 1918. године Аладар Бала,
бивши управник Бачке жупаније, послат као изасланик у Народном вијећу
у Загребу, а представник Вијећа, Марко Петровић, је послат у Будимпешту.
...
Можемо сматрати да је српска линија почела слањем мајора Михаила Бодија
у Будимпешту као српског члана Виксове мисије.
Београд се претварао да има пријатељски оријентисану политику
према Мађарској само да би неутралисао италијанске активности. Разлог за
постизање споразума са Мађарском је било осујећење италијанског плана
за окружење. Уз ова настојања ишла је и жеља да се на преласку из 1918.
у 1919. годину две државе договоре око међусобне границе пре Мировне
конференције и без укључивања Великих сила. Због тога је пуковник Калафатовић, помоћник начелника Главног генералштаба, у својству изаслани ка председника владе Стојана Протића, преговарао са Карољијем почетком
јануара 1919. године у Будимпешти. Пуковник је предлагао потписивање
мађарско-југословенског споразума о територијама који би био поднет на
Париској мировној конференцији, чиме би се избегло мешање Великих сила
у ово питање. Карољи је категорички одбио давање било којих територија
које су претходно припадале Мађарској. Уместо тога, желео је да судбину
мађарских територија одлуче Париска конференција и плебисцит. Разлог за
одбијање српског предлога није био толико у политичком предвиђању и у
свести о томе шта су скривени мотиви Срба, колико у Карољијевој још увек
тињајућој нади да Вилсонове поруке о самоопредељењу претвори у стварност. Надао се да ће на тај начин очувати целовитост Мађарске, без Хрватске. Због овог неуспелог покушаја, Југославија је на дуже време одустала од идеје о постизању споразума,33 иако је, да би неутралисала италијанске тежње, наставила да одржава добре односе са мађарском владом, али строго на незваничном нивоу. Преговори преко посредника су одржани у Берну између чланова мађарске групе за пропаганду, Ота Ернста и Миклоша
Вадаса, и шефа југословенског прес-бироа у Женеви, Николе Стојановића.
Међутим, захтеви обе стране су били далеко од реалности, па преговори
нису донели резултате. А када је 21. марта 1919. проглашена Мађарска Со вјетска Република, ионако слаби дипломатски односи две државе доживели
су озбиљан ударац.
Кључне речи:
Hungary / Yugoslavia / Italy / Count Mihály Károlyi / costums union / Fiume / Југославија / Спољна политика / 1919-1920 / Мађарска / ИталијаИзвор:
Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018., 2021, 177-187Издавач:
- Београд : Српска академија наука и уметности
Напомена:
- Научни скупови / Српска академија наука и уметности ; књ. 192. Одељење историјских наука ; књ. 41
Колекције
TY - CONF AU - Hornyak, Arpad PY - 2021 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13126 AB - Aft er the war the attitude of Hungary was defi ned to a very great extent, almost predestined by its territorial losses. However, the amputated territories were important for Hungary just at the fi rst glance. Most of them were the Croatian and Slavonian parts of the Hungarian Kingdom towards which neither the Hungarian politics, nor the Hungarian society in general had deep emotional feelings unlike they had towards those territories that gained Rumania and Czechoslovakia. Th is made possible to Hungarian governments to pay special attention and give high importance to the new south Slavic state in its plans. Th is attention, however, was not mutual. AB - Дипломатски односи између две земље, као што су мађарско-југо словенски односи, могу се разумети само у контексту шире међународне перпсективе. Ово се нарочито односи на период 1919–1920 када услови у овој областни нису били у потпуности уређени од стране Великих сила. Пошто је политичка ситуација још увек била нестабилна, државе на које је она утицала су углавном следиле кораке Великих сила. То је важило и за мађарско-југословенске односе који су били одређивани превасходно од стране Италије, па затим Француске, а индиректно и од стране САД, или, прецизније, спољне политике председника Вилсона. Свој коначни облик они су добили на Париској мировној конференцији. Мађарско-југословенски дипломатски односи су се у почетку одвијали по две линије. Можемо говорити о хрватској линији, јер је 9. новембра 1918. године Аладар Бала, бивши управник Бачке жупаније, послат као изасланик у Народном вијећу у Загребу, а представник Вијећа, Марко Петровић, је послат у Будимпешту. Можемо сматрати да је српска линија почела слањем мајора Михаила Бодија у Будимпешту као српског члана Виксове мисије. Београд се претварао да има пријатељски оријентисану политику према Мађарској само да би неутралисао италијанске активности. Разлог за постизање споразума са Мађарском је било осујећење италијанског плана за окружење. Уз ова настојања ишла је и жеља да се на преласку из 1918. у 1919. годину две државе договоре око међусобне границе пре Мировне конференције и без укључивања Великих сила. Због тога је пуковник Калафатовић, помоћник начелника Главног генералштаба, у својству изаслани ка председника владе Стојана Протића, преговарао са Карољијем почетком јануара 1919. године у Будимпешти. Пуковник је предлагао потписивање мађарско-југословенског споразума о територијама који би био поднет на Париској мировној конференцији, чиме би се избегло мешање Великих сила у ово питање. Карољи је категорички одбио давање било којих територија које су претходно припадале Мађарској. Уместо тога, желео је да судбину мађарских територија одлуче Париска конференција и плебисцит. Разлог за одбијање српског предлога није био толико у политичком предвиђању и у свести о томе шта су скривени мотиви Срба, колико у Карољијевој још увек тињајућој нади да Вилсонове поруке о самоопредељењу претвори у стварност. Надао се да ће на тај начин очувати целовитост Мађарске, без Хрватске. Због овог неуспелог покушаја, Југославија је на дуже време одустала од идеје о постизању споразума,33 иако је, да би неутралисала италијанске тежње, наставила да одржава добре односе са мађарском владом, али строго на незваничном нивоу. Преговори преко посредника су одржани у Берну између чланова мађарске групе за пропаганду, Ота Ернста и Миклоша Вадаса, и шефа југословенског прес-бироа у Женеви, Николе Стојановића. Међутим, захтеви обе стране су били далеко од реалности, па преговори нису донели резултате. А када је 21. марта 1919. проглашена Мађарска Со вјетска Република, ионако слаби дипломатски односи две државе доживели су озбиљан ударац. PB - Београд : Српска академија наука и уметности C3 - Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018. T1 - The beginnings of the Hungarian-Yugoslav diplomatic relations after the end of the World War I T1 - Почеци мађарско-југословенских дипломатских односа по завршетку Првог светског рата SP - 177 EP - 187 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13126 ER -
@conference{ author = "Hornyak, Arpad", year = "2021", abstract = "Aft er the war the attitude of Hungary was defi ned to a very great extent, almost predestined by its territorial losses. However, the amputated territories were important for Hungary just at the fi rst glance. Most of them were the Croatian and Slavonian parts of the Hungarian Kingdom towards which neither the Hungarian politics, nor the Hungarian society in general had deep emotional feelings unlike they had towards those territories that gained Rumania and Czechoslovakia. Th is made possible to Hungarian governments to pay special attention and give high importance to the new south Slavic state in its plans. Th is attention, however, was not mutual., Дипломатски односи између две земље, као што су мађарско-југо словенски односи, могу се разумети само у контексту шире међународне перпсективе. Ово се нарочито односи на период 1919–1920 када услови у овој областни нису били у потпуности уређени од стране Великих сила. Пошто је политичка ситуација још увек била нестабилна, државе на које је она утицала су углавном следиле кораке Великих сила. То је важило и за мађарско-југословенске односе који су били одређивани превасходно од стране Италије, па затим Француске, а индиректно и од стране САД, или, прецизније, спољне политике председника Вилсона. Свој коначни облик они су добили на Париској мировној конференцији. Мађарско-југословенски дипломатски односи су се у почетку одвијали по две линије. Можемо говорити о хрватској линији, јер је 9. новембра 1918. године Аладар Бала, бивши управник Бачке жупаније, послат као изасланик у Народном вијећу у Загребу, а представник Вијећа, Марко Петровић, је послат у Будимпешту. Можемо сматрати да је српска линија почела слањем мајора Михаила Бодија у Будимпешту као српског члана Виксове мисије. Београд се претварао да има пријатељски оријентисану политику према Мађарској само да би неутралисао италијанске активности. Разлог за постизање споразума са Мађарском је било осујећење италијанског плана за окружење. Уз ова настојања ишла је и жеља да се на преласку из 1918. у 1919. годину две државе договоре око међусобне границе пре Мировне конференције и без укључивања Великих сила. Због тога је пуковник Калафатовић, помоћник начелника Главног генералштаба, у својству изаслани ка председника владе Стојана Протића, преговарао са Карољијем почетком јануара 1919. године у Будимпешти. Пуковник је предлагао потписивање мађарско-југословенског споразума о територијама који би био поднет на Париској мировној конференцији, чиме би се избегло мешање Великих сила у ово питање. Карољи је категорички одбио давање било којих територија које су претходно припадале Мађарској. Уместо тога, желео је да судбину мађарских територија одлуче Париска конференција и плебисцит. Разлог за одбијање српског предлога није био толико у политичком предвиђању и у свести о томе шта су скривени мотиви Срба, колико у Карољијевој још увек тињајућој нади да Вилсонове поруке о самоопредељењу претвори у стварност. Надао се да ће на тај начин очувати целовитост Мађарске, без Хрватске. Због овог неуспелог покушаја, Југославија је на дуже време одустала од идеје о постизању споразума,33 иако је, да би неутралисала италијанске тежње, наставила да одржава добре односе са мађарском владом, али строго на незваничном нивоу. Преговори преко посредника су одржани у Берну између чланова мађарске групе за пропаганду, Ота Ернста и Миклоша Вадаса, и шефа југословенског прес-бироа у Женеви, Николе Стојановића. Међутим, захтеви обе стране су били далеко од реалности, па преговори нису донели резултате. А када је 21. марта 1919. проглашена Мађарска Со вјетска Република, ионако слаби дипломатски односи две државе доживели су озбиљан ударац.", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018.", title = "The beginnings of the Hungarian-Yugoslav diplomatic relations after the end of the World War I, Почеци мађарско-југословенских дипломатских односа по завршетку Првог светског рата", pages = "177-187", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13126" }
Hornyak, A.. (2021). The beginnings of the Hungarian-Yugoslav diplomatic relations after the end of the World War I. in Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018. Београд : Српска академија наука и уметности., 177-187. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13126
Hornyak A. The beginnings of the Hungarian-Yugoslav diplomatic relations after the end of the World War I. in Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018.. 2021;:177-187. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13126 .
Hornyak, Arpad, "The beginnings of the Hungarian-Yugoslav diplomatic relations after the end of the World War I" in Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018. (2021):177-187, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13126 .