Велика народна скупштина српског народа у Црној Гори 1918. године

Abstract

Чланак садржи кратак осврт на политичке прилике, које су претходиле Великој народној скупштини српског народа у Црној Гори 1918. године и детаљнији приказ припрема и одржавања саме скупштине. У раду се истиче да је тзв. Подгоричка скупштина била део широког покрета националних већа крајем Првог светског рата широм Европе, али и сличних српских одбора и већа у Банату, Бачкој, Барањи, Срему, Босни и Херцеговини, Далмацији и Боки Которској. Тежњи за уједињењем српског народа у једну државу, која је доминирала у свим српским крајевима током XIX и почетком XX века супротстављена је империјална политика великих сила, пре свега Аустро-Угарске и Немачке. Припремама за одржавање Подгоричке скупшти не, претходила је акција трупа савезничких армија за ослобођење Црне Горе од аустроугарске окупације. Ослобођење од аустроугарске окупације ство рило је предуслове за слободан израз политичке воље апсолутне већине срп ског народа у Црној Гори, предвођене малобројном интелигенцијом. Одлуку о уједињењу Црне Горе са Србијом, од 26. новембра 1918. потписало је 165 посланика Велике народне скупштине српског народа у Црној Гори, углавном православних Срба, али и известан број муслимана и Албанаца.

Th is work provides synthetic overview of the Great National Assembly of the Serb People in Montenegro in 1918, as one of the more important events in the process of Serbian, and then Yugoslav unifi cation. Th is event, also known in historiography as Podgorica Assembly, was part of a broad movement of national councils at the end of the World War I throughout Europe. Th e idea of unifi cation of the Serb people into one national state was dominant in Serbia and in Montenegro during the 19th and at the beginning of the 20th century, in spite of more or less visible dynastic rivalry and envy, which were especially present in the attitude of Montenegrin prince Nikola. Main, but not the only, opponent of the unifi cation was Austria-Hungary, which was obvious already during the second half of the 19th century, and even more so at the beginning of the 20th century. With victories of the Entente armies on European fronts towards the end of the World War I, as well as with the beginning of breakthrough on the Macedonian front in September 1918, situation was developing towards collapse of Austro Hungarian imperial ideas and affi rmation of Serbian and Yugoslav idea. Part of these events was Great National Assembly of the Serb People in Montenegro held in Podgorica from November 24-29, 1918. Th e decisions made by the Assembly on November 26, 1918, about dethroning king Nikola Petrović and Montenegro’s unifi cation with Serbia were undoubtedly a democratic expression of political will of majority of the Serb people in Montenegro. Unlike the vast majority of the people, who supported the Assembly’s decisions, king Nikola’s supporters tried, with help from Italy, to deny decisions of the Podgorica Assembly via an armed rebellion in the so-called Christmas Rebellion in 1919. In the last few decades, with the attempts of radical national and political recomposition of the South East Europe, there was an ideological revision of scientifi c knowledge about history of the Balkans, including Montenegro. Historical meaning and progressive importance of the decisions made during Great National Assembly of the Serb People in Montenegro is especially disputed.