Геопросторне детерминанте мегаклизишта Србије

Abstract

Полазиште у овој дисертацији било је да се дефинише појаммегаклизишта. На основу прегледа највећих клизишта на Земљи као референтанкритеријум за класификацију клизишта према величини узета је запреминаклизишта. Уважавајући запреминску класификацију клизишта ICL-a и номенклатурумеђународног система јединица (SI) као основни квантитативни критеријум заиздвајање мегаклизишта узета је запремина од 106m3. Основни извор података заистраживање представљали су дигитални модели терена (ДМТ) који су самосталнокреирани на основу картографске основе високе резолуције. У следећој фазиприступило се инвентаризацији мегаклизишта. Границе појединих мегаклизиштапреузете су из ранијих истраживања. Границе осталих клизишта самостално суреконструисане на основу анализе ДМТ, топографских карата и теренскихистраживања. На овај начин, задовољавајући квантитативни критеријум (запремина>106m3), издвојено је 25 мегаклизишта на територији Србије. На основу просторнедистрибуције извршена је њихова регионализација на Подунавска, Поморавска иПосавинска клизишта. У наредном кораку спроведена је њихова геоморфометријскаанализа. Као основни елементи ове анализе били су контурна и топографскаморфометрија. Најзначајнији природни услови за формирање мегаклизиштапрепознати су у геолошкој подлози (кластични седименти), неотектоници игеоморфологији (умерена и велика вертикална рашчлањеност рељефа, долинскаасиметрија). Најчешћи узрочник клизишта је речна ерозија (поткопавање ножицеклизишта) док су у улози активатора издвајају падавине (Јовачко тециште, Умка,Дубоко, Крчедин). Приликом класификације клизишта према механизму кретања иактивности дефинисани су квалитативни и квантитативни индикатори на основу којихсу одређени типови клизишта. Утврђено је да се мегаклизишта у географскојсредини не понашају инертно већ постоји одређена интеракција која је условљенастањем активности клизишта као и свешћу човека (лаика и стручњака). У зависностида ли их човек доживљава као природан услов или као хазард разликују се она којасу се интегрисала од оних која се нису интегрисала у географску средину. У случајуда се нису интегрисала у простору доћи ће до појаве трансформације итранспозиције географских објеката и процеса.

The starting point of this dissertation was a search for the definition of megalandslides.Analysing the data related to the largest landslides on the Earth, the landslidevolume was chosen to be the indicator of size. Taking into account the ICL volumeclassification and SI nomenclature, the main quantitative criterion is the volume of 106m3.The main data sources were the Digital Terrain Models (DTMs); the high resolution modelscreated particularly for this purpose on the basis of official topographical maps. The nextstep was inventorization. For some of the selected mega-landslides, the boundaries weretaken from the available sources. For all the other landslides, the boundaries have beencreated within the present research, using the DTM analysis, topographical maps and fieldresearch/mapping. In this way, the total of 25 mega-landslides in Serbia were selected,fulfilling the volume criterion. Their spatial distribution enabled the regionalization based onthe river systems, to Danube- , Morava- and Sava- related landslides. The next step of theresearch was the geomorphometric analysis, the main elements of which are the outlineand topographic morphometry. The most significant natural conditions for mega-landslidedevelopment are geological composition (clastic sediments), tectonics andgeomorphological characteristics (moderate or large vertical dissection, valley asymmetry).The most usual cause of sliding is a river erosion (landslide toe undercutting), while heavyprecipitation is the most usual reason of landslide activation (e.g. Jovac earthflow, Umka,Duboko, Krčedin landslides). Landslide classification according to the movementmechanism and activity defines the qualitative and quantitative indicators for the definitionof their typology. Within the geographical environment, the landslides are not inert – thereis a particular interaction conditioned by landslide activity degree, as well as by humanperception (both expert and laymen). Depending on human perception of particularlandslides (either as natural features or as hazards), it is possible to distinguish betweenthose which are integrated into geographical milieu and those which are not. In case theyare not integrated, the transformation and transposition of geographical objects andprocesses will occur.