Геопросторне детерминанте мегаклизишта Србије
Geospatial determinants of mega-landslides in Serbia
Аутори
Milošević, MarkoОстала ауторства
Dragićević, SlavoljubNovković, Ivan
Filipović, Dejan
Manojlović, Predrag
Milevski, Ivica
Докторска теза
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Полазиште у овој дисертацији било је да се дефинише појаммегаклизишта. На основу прегледа највећих клизишта на Земљи као референтанкритеријум за класификацију клизишта према величини узета је запреминаклизишта. Уважавајући запреминску класификацију клизишта ICL-a и номенклатурумеђународног система јединица (SI) као основни квантитативни критеријум заиздвајање мегаклизишта узета је запремина од 106m3. Основни извор података заистраживање представљали су дигитални модели терена (ДМТ) који су самосталнокреирани на основу картографске основе високе резолуције. У следећој фазиприступило се инвентаризацији мегаклизишта. Границе појединих мегаклизиштапреузете су из ранијих истраживања. Границе осталих клизишта самостално суреконструисане на основу анализе ДМТ, топографских карата и теренскихистраживања. На овај начин, задовољавајући квантитативни критеријум (запремина>106m3), издвојено је 25 мегаклизишта на територији Србије. На основу просторнедистрибуције извршена је њихова регионализација ...на Подунавска, Поморавска иПосавинска клизишта. У наредном кораку спроведена је њихова геоморфометријскаанализа. Као основни елементи ове анализе били су контурна и топографскаморфометрија. Најзначајнији природни услови за формирање мегаклизиштапрепознати су у геолошкој подлози (кластични седименти), неотектоници игеоморфологији (умерена и велика вертикална рашчлањеност рељефа, долинскаасиметрија). Најчешћи узрочник клизишта је речна ерозија (поткопавање ножицеклизишта) док су у улози активатора издвајају падавине (Јовачко тециште, Умка,Дубоко, Крчедин). Приликом класификације клизишта према механизму кретања иактивности дефинисани су квалитативни и квантитативни индикатори на основу којихсу одређени типови клизишта. Утврђено је да се мегаклизишта у географскојсредини не понашају инертно већ постоји одређена интеракција која је условљенастањем активности клизишта као и свешћу човека (лаика и стручњака). У зависностида ли их човек доживљава као природан услов или као хазард разликују се она којасу се интегрисала од оних која се нису интегрисала у географску средину. У случајуда се нису интегрисала у простору доћи ће до појаве трансформације итранспозиције географских објеката и процеса.
The starting point of this dissertation was a search for the definition of megalandslides.Analysing the data related to the largest landslides on the Earth, the landslidevolume was chosen to be the indicator of size. Taking into account the ICL volumeclassification and SI nomenclature, the main quantitative criterion is the volume of 106m3.The main data sources were the Digital Terrain Models (DTMs); the high resolution modelscreated particularly for this purpose on the basis of official topographical maps. The nextstep was inventorization. For some of the selected mega-landslides, the boundaries weretaken from the available sources. For all the other landslides, the boundaries have beencreated within the present research, using the DTM analysis, topographical maps and fieldresearch/mapping. In this way, the total of 25 mega-landslides in Serbia were selected,fulfilling the volume criterion. Their spatial distribution enabled the regionalization based onthe river systems, to Danube- , ...Morava- and Sava- related landslides. The next step of theresearch was the geomorphometric analysis, the main elements of which are the outlineand topographic morphometry. The most significant natural conditions for mega-landslidedevelopment are geological composition (clastic sediments), tectonics andgeomorphological characteristics (moderate or large vertical dissection, valley asymmetry).The most usual cause of sliding is a river erosion (landslide toe undercutting), while heavyprecipitation is the most usual reason of landslide activation (e.g. Jovac earthflow, Umka,Duboko, Krčedin landslides). Landslide classification according to the movementmechanism and activity defines the qualitative and quantitative indicators for the definitionof their typology. Within the geographical environment, the landslides are not inert – thereis a particular interaction conditioned by landslide activity degree, as well as by humanperception (both expert and laymen). Depending on human perception of particularlandslides (either as natural features or as hazards), it is possible to distinguish betweenthose which are integrated into geographical milieu and those which are not. In case theyare not integrated, the transformation and transposition of geographical objects andprocesses will occur.
Кључне речи:
Мегаклизиште, дигитални модел терена, класификација клизишта,геоморфометрија, Србија / mega-landslide, Digital Terrain Model, landslide classification,geomorphometry, SerbiaИзвор:
Универзитет у Београду, 2021Издавач:
- Универзитет у Београду, Географски факултет
URI
https://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=8610https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:25777/bdef:Content/download
https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/51351305
https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/19099
https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13065
Институција/група
Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ / Geographical Institute Jovan Cvijić SASATY - THES AU - Milošević, Marko PY - 2021 UR - https://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=8610 UR - https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:25777/bdef:Content/download UR - https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/51351305 UR - https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/19099 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13065 AB - Полазиште у овој дисертацији било је да се дефинише појаммегаклизишта. На основу прегледа највећих клизишта на Земљи као референтанкритеријум за класификацију клизишта према величини узета је запреминаклизишта. Уважавајући запреминску класификацију клизишта ICL-a и номенклатурумеђународног система јединица (SI) као основни квантитативни критеријум заиздвајање мегаклизишта узета је запремина од 106m3. Основни извор података заистраживање представљали су дигитални модели терена (ДМТ) који су самосталнокреирани на основу картографске основе високе резолуције. У следећој фазиприступило се инвентаризацији мегаклизишта. Границе појединих мегаклизиштапреузете су из ранијих истраживања. Границе осталих клизишта самостално суреконструисане на основу анализе ДМТ, топографских карата и теренскихистраживања. На овај начин, задовољавајући квантитативни критеријум (запремина>106m3), издвојено је 25 мегаклизишта на територији Србије. На основу просторнедистрибуције извршена је њихова регионализација на Подунавска, Поморавска иПосавинска клизишта. У наредном кораку спроведена је њихова геоморфометријскаанализа. Као основни елементи ове анализе били су контурна и топографскаморфометрија. Најзначајнији природни услови за формирање мегаклизиштапрепознати су у геолошкој подлози (кластични седименти), неотектоници игеоморфологији (умерена и велика вертикална рашчлањеност рељефа, долинскаасиметрија). Најчешћи узрочник клизишта је речна ерозија (поткопавање ножицеклизишта) док су у улози активатора издвајају падавине (Јовачко тециште, Умка,Дубоко, Крчедин). Приликом класификације клизишта према механизму кретања иактивности дефинисани су квалитативни и квантитативни индикатори на основу којихсу одређени типови клизишта. Утврђено је да се мегаклизишта у географскојсредини не понашају инертно већ постоји одређена интеракција која је условљенастањем активности клизишта као и свешћу човека (лаика и стручњака). У зависностида ли их човек доживљава као природан услов или као хазард разликују се она којасу се интегрисала од оних која се нису интегрисала у географску средину. У случајуда се нису интегрисала у простору доћи ће до појаве трансформације итранспозиције географских објеката и процеса. AB - The starting point of this dissertation was a search for the definition of megalandslides.Analysing the data related to the largest landslides on the Earth, the landslidevolume was chosen to be the indicator of size. Taking into account the ICL volumeclassification and SI nomenclature, the main quantitative criterion is the volume of 106m3.The main data sources were the Digital Terrain Models (DTMs); the high resolution modelscreated particularly for this purpose on the basis of official topographical maps. The nextstep was inventorization. For some of the selected mega-landslides, the boundaries weretaken from the available sources. For all the other landslides, the boundaries have beencreated within the present research, using the DTM analysis, topographical maps and fieldresearch/mapping. In this way, the total of 25 mega-landslides in Serbia were selected,fulfilling the volume criterion. Their spatial distribution enabled the regionalization based onthe river systems, to Danube- , Morava- and Sava- related landslides. The next step of theresearch was the geomorphometric analysis, the main elements of which are the outlineand topographic morphometry. The most significant natural conditions for mega-landslidedevelopment are geological composition (clastic sediments), tectonics andgeomorphological characteristics (moderate or large vertical dissection, valley asymmetry).The most usual cause of sliding is a river erosion (landslide toe undercutting), while heavyprecipitation is the most usual reason of landslide activation (e.g. Jovac earthflow, Umka,Duboko, Krčedin landslides). Landslide classification according to the movementmechanism and activity defines the qualitative and quantitative indicators for the definitionof their typology. Within the geographical environment, the landslides are not inert – thereis a particular interaction conditioned by landslide activity degree, as well as by humanperception (both expert and laymen). Depending on human perception of particularlandslides (either as natural features or as hazards), it is possible to distinguish betweenthose which are integrated into geographical milieu and those which are not. In case theyare not integrated, the transformation and transposition of geographical objects andprocesses will occur. PB - Универзитет у Београду, Географски факултет T2 - Универзитет у Београду T1 - Геопросторне детерминанте мегаклизишта Србије UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_19099 ER -
@phdthesis{ author = "Milošević, Marko", year = "2021", abstract = "Полазиште у овој дисертацији било је да се дефинише појаммегаклизишта. На основу прегледа највећих клизишта на Земљи као референтанкритеријум за класификацију клизишта према величини узета је запреминаклизишта. Уважавајући запреминску класификацију клизишта ICL-a и номенклатурумеђународног система јединица (SI) као основни квантитативни критеријум заиздвајање мегаклизишта узета је запремина од 106m3. Основни извор података заистраживање представљали су дигитални модели терена (ДМТ) који су самосталнокреирани на основу картографске основе високе резолуције. У следећој фазиприступило се инвентаризацији мегаклизишта. Границе појединих мегаклизиштапреузете су из ранијих истраживања. Границе осталих клизишта самостално суреконструисане на основу анализе ДМТ, топографских карата и теренскихистраживања. На овај начин, задовољавајући квантитативни критеријум (запремина>106m3), издвојено је 25 мегаклизишта на територији Србије. На основу просторнедистрибуције извршена је њихова регионализација на Подунавска, Поморавска иПосавинска клизишта. У наредном кораку спроведена је њихова геоморфометријскаанализа. Као основни елементи ове анализе били су контурна и топографскаморфометрија. Најзначајнији природни услови за формирање мегаклизиштапрепознати су у геолошкој подлози (кластични седименти), неотектоници игеоморфологији (умерена и велика вертикална рашчлањеност рељефа, долинскаасиметрија). Најчешћи узрочник клизишта је речна ерозија (поткопавање ножицеклизишта) док су у улози активатора издвајају падавине (Јовачко тециште, Умка,Дубоко, Крчедин). Приликом класификације клизишта према механизму кретања иактивности дефинисани су квалитативни и квантитативни индикатори на основу којихсу одређени типови клизишта. Утврђено је да се мегаклизишта у географскојсредини не понашају инертно већ постоји одређена интеракција која је условљенастањем активности клизишта као и свешћу човека (лаика и стручњака). У зависностида ли их човек доживљава као природан услов или као хазард разликују се она којасу се интегрисала од оних која се нису интегрисала у географску средину. У случајуда се нису интегрисала у простору доћи ће до појаве трансформације итранспозиције географских објеката и процеса., The starting point of this dissertation was a search for the definition of megalandslides.Analysing the data related to the largest landslides on the Earth, the landslidevolume was chosen to be the indicator of size. Taking into account the ICL volumeclassification and SI nomenclature, the main quantitative criterion is the volume of 106m3.The main data sources were the Digital Terrain Models (DTMs); the high resolution modelscreated particularly for this purpose on the basis of official topographical maps. The nextstep was inventorization. For some of the selected mega-landslides, the boundaries weretaken from the available sources. For all the other landslides, the boundaries have beencreated within the present research, using the DTM analysis, topographical maps and fieldresearch/mapping. In this way, the total of 25 mega-landslides in Serbia were selected,fulfilling the volume criterion. Their spatial distribution enabled the regionalization based onthe river systems, to Danube- , Morava- and Sava- related landslides. The next step of theresearch was the geomorphometric analysis, the main elements of which are the outlineand topographic morphometry. The most significant natural conditions for mega-landslidedevelopment are geological composition (clastic sediments), tectonics andgeomorphological characteristics (moderate or large vertical dissection, valley asymmetry).The most usual cause of sliding is a river erosion (landslide toe undercutting), while heavyprecipitation is the most usual reason of landslide activation (e.g. Jovac earthflow, Umka,Duboko, Krčedin landslides). Landslide classification according to the movementmechanism and activity defines the qualitative and quantitative indicators for the definitionof their typology. Within the geographical environment, the landslides are not inert – thereis a particular interaction conditioned by landslide activity degree, as well as by humanperception (both expert and laymen). Depending on human perception of particularlandslides (either as natural features or as hazards), it is possible to distinguish betweenthose which are integrated into geographical milieu and those which are not. In case theyare not integrated, the transformation and transposition of geographical objects andprocesses will occur.", publisher = "Универзитет у Београду, Географски факултет", journal = "Универзитет у Београду", title = "Геопросторне детерминанте мегаклизишта Србије", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_19099" }
Milošević, M.. (2021). Геопросторне детерминанте мегаклизишта Србије. in Универзитет у Београду Универзитет у Београду, Географски факултет.. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_19099
Milošević M. Геопросторне детерминанте мегаклизишта Србије. in Универзитет у Београду. 2021;. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_19099 .
Milošević, Marko, "Геопросторне детерминанте мегаклизишта Србије" in Универзитет у Београду (2021), https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_19099 .