When The Curtain Falls: The Sustainability of Incidental Music

Abstract

Starting with the idea that sustainability as a concept can (and should) be applied in the field of incidental music, thus, ensuring the continuation of its life after the curtain falls, we argue that discography is one of the main ways in which incidental music (like any other type of music) can be preserved and later studied. We argue that discography (as a sustainability tool) equals the survival (survivability) of incidental music and test this hypothesis on four case studies – compact discs and releases of incidental music of four composers: Vojislav Voki Kostić, Zoran Erić, Zoran Simjanović and Isidora Žebeljan.

Полазећи од идеје да одрживост као концепт може бити (и требало би да буде) аплицирана у пољу примењене музике у позоришту, тиме омогућавајући наставак њеног живота након спуштања завесе, тврдимо да је дискографија један од главних начина на који примењена музика (као и свака друга) може бити очувана и касније проучавана. Дискографија (као средство одрживости) једнака је преживљавању примењене музике првенствено у условима где не постоји нотни запис, те се ова хипотеза испитује на четири студије случаја – компакт-дисковима и издањима примењене музике четворо композитора: Војислава Вокија Костића, Зорана Ерића, Зорана Симјановића и Исидоре Жебељан.