О једном типу намјерних реченица у српском језику
About one Type of Intentional Sentences in Serbian Language
Чланак у часопису (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
О намјерним (финалним) реченицама у савременом српском језику углавном
се зна све најзначајније, а даје им се различито мјесто у систему зависносложених реченица. И овдје се неће говорити о том типу реченица у цјелини, већ
само о реченицама с предикатом зависне клаузе у потенцијалу с негацијом и
рјечцом ли: Ту Мојсило хоћаше да нешто проговори не би ли разговор окренуо на нешто друго (М. Глишић). Те реченице наводе све наше граматике,
а напомињу да имају посебно мјесто у систему ових сложених, различито
представљају њихов начин везивања зависне и управне клаузе, не говори се
о њиховој распрострањености на просторном и временском плану, није баш
јасна ни оцјена њихове фреквенције у савременом српском језику. Могло би
се говорити нешто прецизније и о особености њиховог значења и једној разлици у односу на све друге намјерне реченице.
Almost all of the important factss about intentional (final) sentences in modern
Serbian language are well known and they are given a different place in a system
of dependently complex sentences. Here, too, we will not talk about this type of
sentences as a whole, but only about sentences with the predicate of a dependent
clause in potential with negation and the word LI: There, Mojsilo wanted to say
something in order to turn the conversation to something else (M. Glišić). These
sentences list all our grammars, and note that they have a special place in the
system of these complex ones, they differently represent their way of binding the
dependent and administrative clause, they do not talk about their distribution on
the spatial and temporal level and the assessment of their frequency in the modern
Serbian language is not very clear either. One could speak somewhat more precisely
about the peculiarity of their meaning and one difference in relation to all other of
the sen...tence.
Кључне речи:
српски језик / синтакса / намјерне реченице / везничко средство / фреквенција / значење / Serbian language / intentional sentences / conjunction / syntax / frequency / meaningИзвор:
Годишњак за српски језик, 2021, 19, 301-307Издавач:
- Ниш : Филозофски факултет
TY - JOUR AU - Танасић, Срето З. PY - 2021 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12958 AB - О намјерним (финалним) реченицама у савременом српском језику углавном се зна све најзначајније, а даје им се различито мјесто у систему зависносложених реченица. И овдје се неће говорити о том типу реченица у цјелини, већ само о реченицама с предикатом зависне клаузе у потенцијалу с негацијом и рјечцом ли: Ту Мојсило хоћаше да нешто проговори не би ли разговор окренуо на нешто друго (М. Глишић). Те реченице наводе све наше граматике, а напомињу да имају посебно мјесто у систему ових сложених, различито представљају њихов начин везивања зависне и управне клаузе, не говори се о њиховој распрострањености на просторном и временском плану, није баш јасна ни оцјена њихове фреквенције у савременом српском језику. Могло би се говорити нешто прецизније и о особености њиховог значења и једној разлици у односу на све друге намјерне реченице. AB - Almost all of the important factss about intentional (final) sentences in modern Serbian language are well known and they are given a different place in a system of dependently complex sentences. Here, too, we will not talk about this type of sentences as a whole, but only about sentences with the predicate of a dependent clause in potential with negation and the word LI: There, Mojsilo wanted to say something in order to turn the conversation to something else (M. Glišić). These sentences list all our grammars, and note that they have a special place in the system of these complex ones, they differently represent their way of binding the dependent and administrative clause, they do not talk about their distribution on the spatial and temporal level and the assessment of their frequency in the modern Serbian language is not very clear either. One could speak somewhat more precisely about the peculiarity of their meaning and one difference in relation to all other of the sentence. PB - Ниш : Филозофски факултет T2 - Годишњак за српски језик T1 - О једном типу намјерних реченица у српском језику T1 - About one Type of Intentional Sentences in Serbian Language SP - 301 EP - 307 VL - 19 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12958 ER -
@article{ author = "Танасић, Срето З.", year = "2021", abstract = "О намјерним (финалним) реченицама у савременом српском језику углавном се зна све најзначајније, а даје им се различито мјесто у систему зависносложених реченица. И овдје се неће говорити о том типу реченица у цјелини, већ само о реченицама с предикатом зависне клаузе у потенцијалу с негацијом и рјечцом ли: Ту Мојсило хоћаше да нешто проговори не би ли разговор окренуо на нешто друго (М. Глишић). Те реченице наводе све наше граматике, а напомињу да имају посебно мјесто у систему ових сложених, различито представљају њихов начин везивања зависне и управне клаузе, не говори се о њиховој распрострањености на просторном и временском плану, није баш јасна ни оцјена њихове фреквенције у савременом српском језику. Могло би се говорити нешто прецизније и о особености њиховог значења и једној разлици у односу на све друге намјерне реченице., Almost all of the important factss about intentional (final) sentences in modern Serbian language are well known and they are given a different place in a system of dependently complex sentences. Here, too, we will not talk about this type of sentences as a whole, but only about sentences with the predicate of a dependent clause in potential with negation and the word LI: There, Mojsilo wanted to say something in order to turn the conversation to something else (M. Glišić). These sentences list all our grammars, and note that they have a special place in the system of these complex ones, they differently represent their way of binding the dependent and administrative clause, they do not talk about their distribution on the spatial and temporal level and the assessment of their frequency in the modern Serbian language is not very clear either. One could speak somewhat more precisely about the peculiarity of their meaning and one difference in relation to all other of the sentence.", publisher = "Ниш : Филозофски факултет", journal = "Годишњак за српски језик", title = "О једном типу намјерних реченица у српском језику, About one Type of Intentional Sentences in Serbian Language", pages = "301-307", volume = "19", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12958" }
Танасић, С. З.. (2021). О једном типу намјерних реченица у српском језику. in Годишњак за српски језик Ниш : Филозофски факултет., 19, 301-307. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12958
Танасић СЗ. О једном типу намјерних реченица у српском језику. in Годишњак за српски језик. 2021;19:301-307. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12958 .
Танасић, Срето З., "О једном типу намјерних реченица у српском језику" in Годишњак за српски језик, 19 (2021):301-307, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12958 .