Вредновање геопростора за потребе планирања фотонапонских електрана у Србији

Abstract

Основни циљ докторске дисертације је да се утврди методологија за процену повољностипростора за изградњу фотонапонских електрана на земљи, на примеру две јединице локалнесамоуправе у Србији: Граду Врању и општини Кладово. Предложен модел заснива се напримени географског информационог система и методе вишекритеријумске анализе. Завредновање простора коришћене су три групе критеријума (климатске карактеристике,животна средина и локација) и њима припадајућих 10 фактора (ирадијација, температураваздуха, нагиб и, експозиција терена, педолошки састав, удаљеност од површинских вода,близина путева, електроенергетске инфраструктуре и места потрошње). Уз помоћкритеријума за елиминацију из поступка вредновања изузети су терени са нагибом преко 32°,заштићена природна и културна добра, изграђене површине, површинске воде, путеви,железница, и електроенергетска инфарструктура са заштитним појасом, као и осталенетравнате површине. За потребе истраживања направљен је модел просторне расподелеирадијације. На основу индекса просторне повољности одабране су експерименталнепарцеле за које је извршена процена техничког потенцијала за фотонапонску конверзију.Резултати спроведеног вредновања представљени су у виду карата на којима су приказанекласе повољности простора за изградњу фотонапонских електрана. Други део дисертацијепредставља анкетно истраживање, које има за циљ да утврди информисаност стручњака ишире јавности у вези коришћења обновљивих извора енергије, са посебним нагласком нафотонапонске системе. Анализом досадашњих активности у Србији на пољу коришћењаових система, као и на основу примера добре праксе у Кини, Немачкој и Словенији,закључено је да би доношење различитих развојних програма и финансијских механизама,који су усмерени на конкретне локације, омогућило боље перформансе фотонапонскихелектрана уз минималне трошкове и утицај на животну средину.

The main goal of the doctoral dissertation is to determine a methodology for the assessment ofspatial suitability for the development of ground-mounted photovoltaic power plants, by theexample of two local self-government units in Serbia: the City of Vranje and the municipality ofKladovo. The proposed model is based on the application of the geographical information systemand the multi-criteria analysis method. Three groups of criteria (climatic characteristics,environment, and location) and 10 related factors (irradiation, air temperature, terrain slope andaspect, pedological composition, distance from surface waters, and proximity to roads, electricityinfrastructure and places of consumption) were used to evaluate the spatial suitability. With the helpof the criteria for elimination, the terrain with a slope exceeding 32°, protected natural and culturalassets, built-up areas, surface water, road, railway and electricity infrastructure with a protectivebelt, as well as other non-grassed areas were excluded from the evaluation procedure. For thepurposes of the conducted research, a model of the spatial distribution of irradiation was developed.On the basis of the spatial suitability index, experimental plots were selected to estimate technicalpotential for photovoltaic conversion. The results of the evaluation are presented in the form ofmaps that shows the spatial suitability classes for the construction of photovoltaic power plants. Thesecond part of the doctoral dissertation is survey research aimed at establishing the awareness ofexperts and the public regarding the use of renewable energy sources, with particular emphasis onphotovoltaic systems. Based on the analysis of recent activities in Serbia in the field of using thesesystems, as well as on good practices in China, Germany and Slovenia concluded that adoptingdifferent development programs and site-specific financial mechanisms would enable betterperformance photovoltaic power plants with minimal cost and environmental impact.