Уметнички преображаји Влаха Буковца у контексту европског сликарства

Abstract

Писање књиге о Влаху Буковцу проистек ло је из мог интересовања за дело тог изузетног сликара. Готово вековна рецепција његовог дела у српској средини створила је менталну слику о њему као о уметнику који је оставио дубок траг у разноликим историјским епохама на тлу данашње Републике Србије. Израда владарских портрета чланова династија Обреновић и Карађорђевић и потоњи Буковчев рад у великој су мери утицали на колективно сећање на сликара. Уметник који је током радног века више пута посетио Београд и Србију, у чијим се музејским и приватним збиркама чува велики број његових слика, оправдано је постао члан Српског ученог друштва (1884) и потом Српске краљевске академије у Београду (1892). Рељеф с профилом Влаха Буковца који је 1924. године извео вајар Ђока Јовановић у ск ладу с концептом ars memoria данас се налази у Сали Председништва Српске академије наука и уметности, међу представама најистакнутијих уметника и научника.