Обрада предстандардне библијске лексике у историјским речницима описног типа
The Treatment of Prestandard Biblical Lexis in Descriptive Historical Dictionaries
Poglavlje u monografiji (Objavljena verzija)
Metapodaci
Prikaz svih podataka o dokumentuApstrakt
У раду је на основу прегледа српских издања библијских књига 18. и 19. века објављених на нереформисаном језику и писму и увида у контексте у којима се појављују поједине речи библијског порекла, као што су амин, доброд(ј)етељ, дуготрп(е)љив, дуготрп(љ)ење, жестокосердије / жестокосрђе, злословити и др., а које на плану лексичког фонда српског језика припадају специјалној лексици српске православне духовности, анализирано њихово лексичко значење и лексикографска обрада у историјским речницима релевантним за период који je предмет анализе.
Considering the importance of translating and publishingbiblical books in Serbian in the 19th century for Serbian culture, literacy and spirituality, this paper focuses on the editions published in the unreformed language and alphabet and investigates their coverage among the sources in the descriptive dictionaries. The editions discussed are the New Testament translated by AtanasijeStojaković (first edition in 1824), which is the first printed translation of the Bible that was not in Church Slavonic among Orthodox Serbs; the Books of the Old Testament by PlatonAtanacković and the translation of the Psalter by Adam Dragosavljević (1833). The author concludes that the translations of the Bible by these authors are not adequately covered in the historical dictionaries of the Serbian language, although those translations into Serbian (and Slavonic-Serbian) were representative of the tradition of biblical translations within the Church. Due to the importance of the Holy Bible for our spiri...tuality and culture, the author stresses that future historical dictionaries which include the Slavonic-Serbian epoch should include the translations of the Bible dating from this period. The specialized Biblical lexis (e.g. амин‘amen’, дуготрпељив ‘slow to anger’, жестокосердије / жестокосрђе ‘hardness of heart’, злословити ‘speak ill of’, оскверњивати ‘desecrate’ etc.) and the biblical meanings of the general lexical fund (e.g. слово (Слово) ‘Word’), in a historical dictionary should be supported by the primary sources from the Bible, and the definition of meaning should take into account the official translation of the Holy Bible by the Serbian Orthodox Church.
С учетом значения перевода и издания библейских книг на сербском языке в XIX веке для сербской культуры, словесности и духовности в статье освещаются публикации этих книг на нереформированном языке и алфавите и проверяется их представленность среди источников в сербских исторических описательных (дескриптивных) словарях (речь идет о следующих изданиях: „Нови завет” в переводе Атанасия Стойковича (1824, 1830 и 1834), считающийся первым нецерковнославянским переводом у православных Сербов, далее книги Ветхого Завета Платона (Атанацковича) и перевод Псалтыря Адама Драгосавлевича (1833)). В работе, наряду с прочим, сделан вывод, что в качестве источников словарного материала указанные переводы Священного Писания в исторических словарях сербского языка представлены недостаточно, хотя эти переводы на сербский (и славяносербский) язык являются частью традиции перевода Священного Писания под эгидой Церкви. В связи с тем, что Священное Писание имеет большое значение для нашей духовности и культ...уры, подчеркивается, что в новых исторических словарях, в которых описание языка затрагивает и славяносербскую эпоху, было бы целесообразно включить в источники и библейские книги этой эпохи. Специальная библейская лексика (напр., амин ‘аминь’, дуготрпељив ‘долготерпеливый’, жестокосердије/жестокосрђе ‘жестокосердие’, злословити ‘злословить’, оскверњивати ‘осквернять’ и т. д.), а также библейские значения слов общеупотребительного лексического фонда (напр., Слово в значении ‘слово‘, а не ‘буква‘) следовало бы в историческом словаре подтверждать еще и первоисточником из Священного Писания, а определение значения должно учитывать официальный перевод Священного Писания Сербской православной церкви.
Ključne reči:
Свето писмо; историјски речници; описни речници; лексикографија; српски језик / Holy Bible; Historical Dictionaries; Descriptive Dictionaries; Lexicography; Serbian LanguageIzvor:
Историјска лексикографија српског језика, 2021, 199-223Izdavač:
- Нови Сад : Матица српска
- Нови Сад : Српска академија наука и уметности, Огранак
Finansiranje / projekti:
- Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije, institucionalno finansiranje - 200174 (Institut za srpski jezik SANU, Beograd) (RS-MESTD-inst-2020-200174)
TY - CHAP AU - Јовановић, Владан PY - 2021 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12691 AB - У раду је на основу прегледа српских издања библијских књига 18. и 19. века објављених на нереформисаном језику и писму и увида у контексте у којима се појављују поједине речи библијског порекла, као што су амин, доброд(ј)етељ, дуготрп(е)љив, дуготрп(љ)ење, жестокосердије / жестокосрђе, злословити и др., а које на плану лексичког фонда српског језика припадају специјалној лексици српске православне духовности, анализирано њихово лексичко значење и лексикографска обрада у историјским речницима релевантним за период који je предмет анализе. AB - Considering the importance of translating and publishingbiblical books in Serbian in the 19th century for Serbian culture, literacy and spirituality, this paper focuses on the editions published in the unreformed language and alphabet and investigates their coverage among the sources in the descriptive dictionaries. The editions discussed are the New Testament translated by AtanasijeStojaković (first edition in 1824), which is the first printed translation of the Bible that was not in Church Slavonic among Orthodox Serbs; the Books of the Old Testament by PlatonAtanacković and the translation of the Psalter by Adam Dragosavljević (1833). The author concludes that the translations of the Bible by these authors are not adequately covered in the historical dictionaries of the Serbian language, although those translations into Serbian (and Slavonic-Serbian) were representative of the tradition of biblical translations within the Church. Due to the importance of the Holy Bible for our spirituality and culture, the author stresses that future historical dictionaries which include the Slavonic-Serbian epoch should include the translations of the Bible dating from this period. The specialized Biblical lexis (e.g. амин‘amen’, дуготрпељив ‘slow to anger’, жестокосердије / жестокосрђе ‘hardness of heart’, злословити ‘speak ill of’, оскверњивати ‘desecrate’ etc.) and the biblical meanings of the general lexical fund (e.g. слово (Слово) ‘Word’), in a historical dictionary should be supported by the primary sources from the Bible, and the definition of meaning should take into account the official translation of the Holy Bible by the Serbian Orthodox Church. AB - С учетом значения перевода и издания библейских книг на сербском языке в XIX веке для сербской культуры, словесности и духовности в статье освещаются публикации этих книг на нереформированном языке и алфавите и проверяется их представленность среди источников в сербских исторических описательных (дескриптивных) словарях (речь идет о следующих изданиях: „Нови завет” в переводе Атанасия Стойковича (1824, 1830 и 1834), считающийся первым нецерковнославянским переводом у православных Сербов, далее книги Ветхого Завета Платона (Атанацковича) и перевод Псалтыря Адама Драгосавлевича (1833)). В работе, наряду с прочим, сделан вывод, что в качестве источников словарного материала указанные переводы Священного Писания в исторических словарях сербского языка представлены недостаточно, хотя эти переводы на сербский (и славяносербский) язык являются частью традиции перевода Священного Писания под эгидой Церкви. В связи с тем, что Священное Писание имеет большое значение для нашей духовности и культуры, подчеркивается, что в новых исторических словарях, в которых описание языка затрагивает и славяносербскую эпоху, было бы целесообразно включить в источники и библейские книги этой эпохи. Специальная библейская лексика (напр., амин ‘аминь’, дуготрпељив ‘долготерпеливый’, жестокосердије/жестокосрђе ‘жестокосердие’, злословити ‘злословить’, оскверњивати ‘осквернять’ и т. д.), а также библейские значения слов общеупотребительного лексического фонда (напр., Слово в значении ‘слово‘, а не ‘буква‘) следовало бы в историческом словаре подтверждать еще и первоисточником из Священного Писания, а определение значения должно учитывать официальный перевод Священного Писания Сербской православной церкви. PB - Нови Сад : Матица српска PB - Нови Сад : Српска академија наука и уметности, Огранак T2 - Историјска лексикографија српског језика T1 - Обрада предстандардне библијске лексике у историјским речницима описног типа T1 - The Treatment of Prestandard Biblical Lexis in Descriptive Historical Dictionaries T1 - Обработка библейской лексики в исторических словарях толкового типа SP - 199 EP - 223 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12691 ER -
@inbook{ author = "Јовановић, Владан", year = "2021", abstract = "У раду је на основу прегледа српских издања библијских књига 18. и 19. века објављених на нереформисаном језику и писму и увида у контексте у којима се појављују поједине речи библијског порекла, као што су амин, доброд(ј)етељ, дуготрп(е)љив, дуготрп(љ)ење, жестокосердије / жестокосрђе, злословити и др., а које на плану лексичког фонда српског језика припадају специјалној лексици српске православне духовности, анализирано њихово лексичко значење и лексикографска обрада у историјским речницима релевантним за период који je предмет анализе., Considering the importance of translating and publishingbiblical books in Serbian in the 19th century for Serbian culture, literacy and spirituality, this paper focuses on the editions published in the unreformed language and alphabet and investigates their coverage among the sources in the descriptive dictionaries. The editions discussed are the New Testament translated by AtanasijeStojaković (first edition in 1824), which is the first printed translation of the Bible that was not in Church Slavonic among Orthodox Serbs; the Books of the Old Testament by PlatonAtanacković and the translation of the Psalter by Adam Dragosavljević (1833). The author concludes that the translations of the Bible by these authors are not adequately covered in the historical dictionaries of the Serbian language, although those translations into Serbian (and Slavonic-Serbian) were representative of the tradition of biblical translations within the Church. Due to the importance of the Holy Bible for our spirituality and culture, the author stresses that future historical dictionaries which include the Slavonic-Serbian epoch should include the translations of the Bible dating from this period. The specialized Biblical lexis (e.g. амин‘amen’, дуготрпељив ‘slow to anger’, жестокосердије / жестокосрђе ‘hardness of heart’, злословити ‘speak ill of’, оскверњивати ‘desecrate’ etc.) and the biblical meanings of the general lexical fund (e.g. слово (Слово) ‘Word’), in a historical dictionary should be supported by the primary sources from the Bible, and the definition of meaning should take into account the official translation of the Holy Bible by the Serbian Orthodox Church., С учетом значения перевода и издания библейских книг на сербском языке в XIX веке для сербской культуры, словесности и духовности в статье освещаются публикации этих книг на нереформированном языке и алфавите и проверяется их представленность среди источников в сербских исторических описательных (дескриптивных) словарях (речь идет о следующих изданиях: „Нови завет” в переводе Атанасия Стойковича (1824, 1830 и 1834), считающийся первым нецерковнославянским переводом у православных Сербов, далее книги Ветхого Завета Платона (Атанацковича) и перевод Псалтыря Адама Драгосавлевича (1833)). В работе, наряду с прочим, сделан вывод, что в качестве источников словарного материала указанные переводы Священного Писания в исторических словарях сербского языка представлены недостаточно, хотя эти переводы на сербский (и славяносербский) язык являются частью традиции перевода Священного Писания под эгидой Церкви. В связи с тем, что Священное Писание имеет большое значение для нашей духовности и культуры, подчеркивается, что в новых исторических словарях, в которых описание языка затрагивает и славяносербскую эпоху, было бы целесообразно включить в источники и библейские книги этой эпохи. Специальная библейская лексика (напр., амин ‘аминь’, дуготрпељив ‘долготерпеливый’, жестокосердије/жестокосрђе ‘жестокосердие’, злословити ‘злословить’, оскверњивати ‘осквернять’ и т. д.), а также библейские значения слов общеупотребительного лексического фонда (напр., Слово в значении ‘слово‘, а не ‘буква‘) следовало бы в историческом словаре подтверждать еще и первоисточником из Священного Писания, а определение значения должно учитывать официальный перевод Священного Писания Сербской православной церкви.", publisher = "Нови Сад : Матица српска, Нови Сад : Српска академија наука и уметности, Огранак", journal = "Историјска лексикографија српског језика", booktitle = "Обрада предстандардне библијске лексике у историјским речницима описног типа, The Treatment of Prestandard Biblical Lexis in Descriptive Historical Dictionaries, Обработка библейской лексики в исторических словарях толкового типа", pages = "199-223", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12691" }
Јовановић, В.. (2021). Обрада предстандардне библијске лексике у историјским речницима описног типа. in Историјска лексикографија српског језика Нови Сад : Матица српска., 199-223. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12691
Јовановић В. Обрада предстандардне библијске лексике у историјским речницима описног типа. in Историјска лексикографија српског језика. 2021;:199-223. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12691 .
Јовановић, Владан, "Обрада предстандардне библијске лексике у историјским речницима описног типа" in Историјска лексикографија српског језика (2021):199-223, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12691 .