Значај Атона и Охридске архиепископије у политици Василија II на Балкану
The importance of Mount Athos and the Ohrid Archbishopric for the policy of Basil II in the Balkans
Чланак у часопису (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
У раду се констатује да су монашки центар на Атону и Охридска архиепископија имали велики значај у политици Василија II. За време његове владе оснивају се први манастири странаца на Атону, који се у познијим грчким изворима означавају као монашке заједнице διφορων γλωσσων (Ивирон и Амалфи).Трећи манастир који је имао такву карактеристику био је српски Хиландар. Пошто је Хиландар основан после бугарског и руског манастира, поставило се питање зашто се у изворима с краја 12. века као манастири διφορων γλωσσων не наводе и Зограф и Св. Пантелејмон. Одговор се тражи у околностима које су пратиле оснивање словенских манастира на Атону. У раду се, такође, разматра значај који су Атон и Охридска архиепископија имали у процесу дубљег укључивања Словена у византијски духовни и политичко-идеолошки систем.
The essay ascertains that the monastic center located on Mount Athos and the Ohrid Archbishopric played a very important role in the policies pursued by Basil II. It was during his rule that the first foreign monasteries, which later Greek sources refer to as monastic communities διφόρων γλωσσων (Iveron and Amalfi), were established. The third monastery displaying this characteristic was the Serbian monastery Hilandar. Since Hilandar had been established after the Bulgarian and Russian monasteries, the question arose why sources dating from the late 12th century do not mention Zographou and St. Panteleimon’s monastery among the διφόρων γλωσσων monasteries. The answers to be found in the circumstances surrounding the establishment of Slavic monasteries on Mount Athos. The essay also assesses the importance of Mount Athos and the Ohrid Archbishopric for the process of deeper integration of Slavs into the Byzantine religious and political-ideological system.
Кључне речи:
Василије II / Атон / Охридска архиепископија / Ивирци / Руси / Бугари / Basil II / Mount Athos / Ohrid Archbishopric / Iberians / Russians / BulgariansИзвор:
Зборник радова Византолошког института, 2012, 49, 87-112Издавач:
- Београд : Византолошки институт САНУ
Финансирање / пројекти:
- Традиција, иновација и идентитет у византијском свету (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-177032)
Институција/група
Византолошки институт САНУ / Institute for Byzantine Studies SASATY - JOUR AU - Крсмановић, Бојана PY - 2012 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12689 AB - У раду се констатује да су монашки центар на Атону и Охридска архиепископија имали велики значај у политици Василија II. За време његове владе оснивају се први манастири странаца на Атону, који се у познијим грчким изворима означавају као монашке заједнице διφορων γλωσσων (Ивирон и Амалфи).Трећи манастир који је имао такву карактеристику био је српски Хиландар. Пошто је Хиландар основан после бугарског и руског манастира, поставило се питање зашто се у изворима с краја 12. века као манастири διφορων γλωσσων не наводе и Зограф и Св. Пантелејмон. Одговор се тражи у околностима које су пратиле оснивање словенских манастира на Атону. У раду се, такође, разматра значај који су Атон и Охридска архиепископија имали у процесу дубљег укључивања Словена у византијски духовни и политичко-идеолошки систем. AB - The essay ascertains that the monastic center located on Mount Athos and the Ohrid Archbishopric played a very important role in the policies pursued by Basil II. It was during his rule that the first foreign monasteries, which later Greek sources refer to as monastic communities διφόρων γλωσσων (Iveron and Amalfi), were established. The third monastery displaying this characteristic was the Serbian monastery Hilandar. Since Hilandar had been established after the Bulgarian and Russian monasteries, the question arose why sources dating from the late 12th century do not mention Zographou and St. Panteleimon’s monastery among the διφόρων γλωσσων monasteries. The answers to be found in the circumstances surrounding the establishment of Slavic monasteries on Mount Athos. The essay also assesses the importance of Mount Athos and the Ohrid Archbishopric for the process of deeper integration of Slavs into the Byzantine religious and political-ideological system. PB - Београд : Византолошки институт САНУ T2 - Зборник радова Византолошког института T1 - Значај Атона и Охридске архиепископије у политици Василија II на Балкану T1 - The importance of Mount Athos and the Ohrid Archbishopric for the policy of Basil II in the Balkans SP - 87 EP - 112 VL - 49 DO - 10.2298/ZRVI1249087K UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12689 ER -
@article{ author = "Крсмановић, Бојана", year = "2012", abstract = "У раду се констатује да су монашки центар на Атону и Охридска архиепископија имали велики значај у политици Василија II. За време његове владе оснивају се први манастири странаца на Атону, који се у познијим грчким изворима означавају као монашке заједнице διφορων γλωσσων (Ивирон и Амалфи).Трећи манастир који је имао такву карактеристику био је српски Хиландар. Пошто је Хиландар основан после бугарског и руског манастира, поставило се питање зашто се у изворима с краја 12. века као манастири διφορων γλωσσων не наводе и Зограф и Св. Пантелејмон. Одговор се тражи у околностима које су пратиле оснивање словенских манастира на Атону. У раду се, такође, разматра значај који су Атон и Охридска архиепископија имали у процесу дубљег укључивања Словена у византијски духовни и политичко-идеолошки систем., The essay ascertains that the monastic center located on Mount Athos and the Ohrid Archbishopric played a very important role in the policies pursued by Basil II. It was during his rule that the first foreign monasteries, which later Greek sources refer to as monastic communities διφόρων γλωσσων (Iveron and Amalfi), were established. The third monastery displaying this characteristic was the Serbian monastery Hilandar. Since Hilandar had been established after the Bulgarian and Russian monasteries, the question arose why sources dating from the late 12th century do not mention Zographou and St. Panteleimon’s monastery among the διφόρων γλωσσων monasteries. The answers to be found in the circumstances surrounding the establishment of Slavic monasteries on Mount Athos. The essay also assesses the importance of Mount Athos and the Ohrid Archbishopric for the process of deeper integration of Slavs into the Byzantine religious and political-ideological system.", publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ", journal = "Зборник радова Византолошког института", title = "Значај Атона и Охридске архиепископије у политици Василија II на Балкану, The importance of Mount Athos and the Ohrid Archbishopric for the policy of Basil II in the Balkans", pages = "87-112", volume = "49", doi = "10.2298/ZRVI1249087K", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12689" }
Крсмановић, Б.. (2012). Значај Атона и Охридске архиепископије у политици Василија II на Балкану. in Зборник радова Византолошког института Београд : Византолошки институт САНУ., 49, 87-112. https://doi.org/10.2298/ZRVI1249087K https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12689
Крсмановић Б. Значај Атона и Охридске архиепископије у политици Василија II на Балкану. in Зборник радова Византолошког института. 2012;49:87-112. doi:10.2298/ZRVI1249087K https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12689 .
Крсмановић, Бојана, "Значај Атона и Охридске архиепископије у политици Василија II на Балкану" in Зборник радова Византолошког института, 49 (2012):87-112, https://doi.org/10.2298/ZRVI1249087K ., https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12689 .