Асоцијативни односи придева у тесту слободних вербалних асоцијација српског језика

Abstract

Досадашња истраживања асоцијативних односа придева нису једно- гласна у погледу тога да ли испитаници у тесту слободних асоцијација чешће наводе именице или придеве. Са друге стране, када су у питању парадигматски асоцијативни односи, истраживачи се слажу да испитаници најчешће наводе асоцијате супротног значења у односу на задати стимулус, али се углавном не наводи колики је тај проценат, јер су закључци често доношени на основу доминантног асоцијата, а не на основу читавог асоцијативног поља. Стога се на грађи добијеној из два асоцијативна речника, припремљена на основу одговора испитаника различитих узраста (од 5 до 25 година), анализира 45 асоцијативних поља придева српског језика. Циљеви истраживања су да се испита однос синтагматских и парадигматских асоцијата придева, као и парадигматски тип везе у који стимулус и асоцијат ступају (блискозначност, однос супротности значења и оста- ли типови асоцијативних односа). Грађа је најпре анотирана према врсти речи, а потом и према поменутим типовима асоцијативних односа, након чега је квантитативно приказана њихова заступљеност. Резултати су показали да испитивани придеви нешто чешће ступају у синтагматске него у парадигматске асоцијативне односе, док се супротност значења показала као најчешћи, али и најчвршћи асоцијативни однос фреквентних придева српског језика.

Существующие исследования ассоциативных отношений прилагательных не единогласны относительно того, что испытуемые в тесте свободных ассоциаций приводят чаще – существительные или прилагательные. С другой стороны, когда речь идет о парадигматических ассоциативных отношениях, исследователи согласны, что испытуемые чаще всего приводят ассоциаты с противоположным по отношению к заданному стимулу значением, но чаще всего конкретный процент не указан, ибо выводы нередко получены на основании самого частотного ассоциата, а не целого ассоциативного поля. Поэтому на материале, полученном в двух ассоциативных словарях, подготовленных на основе ответов испытуемых различных возрастов (от 5 до 25 лет), анализируется 45 ассоциативных полей прилагательных сербского языка. Исследование имеет своей целью изучить отношение синтагматических и парадигматических ассоциатов прилагательных, а также парадигматический тип отношений, в которые стимул и ассоциат вступают (близкозначность, отношение противоположности значений и все прочие типы ассоциативных отношений). Материал сначала аннотирован по критерию частей речи, а затем и согласно упомянутым типам ассоциативных отношений, после чего показана их представленность в количественном плане. Результаты показали, что исследуемые прилагательные несколько чаще вступают в синтагматические, чем в парадигматические ассоциативные отношения, в то время как противоположность значений оказалась самым частым, но и самым крепким ассоциативным отношением частотных прилагательных сербского языка.

Previous research on the associative relations of adjectives is not unanimous in terms of whether participants more often respond by using nouns or adjectives in free association tests. On the other hand, when it comes to paradigmatic associative relationships, researchers agree that native speakers respond to adjective stimuli mostly by associations of opposite meaning, but generally do not state the percentage, since conclusions are often made on the basis of the dominant associate, and not upon the entire associative fi eld. Therefore, 45 associative fi elds of adjectives of the Serbian language are analyzed based on the material obtained from two associative dictionaries, prepared on the basis of the responses of 800 participants (ranging from 18 to 25 years of age) and 1,200 participants of different ages (groups of 5, 9, 13 and 17 years of age, each of which comprised 300 participants). The aim of this study is to examine the ratio of syntagmatic and paradigmatic associations of adjectives, as well as the paradigmatic type of relation between the adjective-type stimuli and their associates (the closeness and the oppositeness of meaning and other types of associative relations). The material was annotated according to parts of speech, as well as according to the types of associative relations. The quantitative results showed that the associations of examined adjectives are slightly more frequently syntagmatic (52%) than paradigmatic (44%), while the oppositeness of meaning proved to be the most common as well as the strongest associative relation of commonly used adjectives of the Serbian language.