Полисемија српске лексике на корпусу Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ

Abstract

Предмет истраживања су лексеме које карактерише веома разуђена полисемантичка структура, а добијене су на основу грађе коју чине досад објављени томови Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (РСАНУ). Основни циљеви овог истраживања су следећи: да се представи инвентар ових лексема и на основу анализе грађе одговори на питање постоје ли семантичке законитости које карактеришу лексику са великим бројем значења; да се успостави профил полисемичне лексеме; да се утврди које категорије стварности описују семантички најразуђеније лексеме. Истраживање се методолошки ослања на аналитичку и дескриптивну методу, методу компоненцијалне анализе, а у циљу давања релевантних статистичких података пребројаване су лексеме и значења и давани су упоредни подаци за више испитиваних извора (РСАНУ, фреквенцијске речнике и Корпус). Материјал за истраживање чини 825 изузетно полисемичних лексема које су у РСАНУ реализовале најмање петнаест значења (са укљученим подзначењима). Анализа је показала да променљиве речи чине око 97% грађе (од чега именице и глаголи заузимају чак 87% грађе, а придеви нешто мање од 10%). Најбројније, глаголске лексеме одликује чињеница да најчешће означавају конкретну диманичну активност, кретање, промену положаја у простору, модификацију или трансформацију појма. Од именица из грађе најбројније су оне са конкретним, предметним значењем, док се апстрактна својства најчешће не исказују изузетно полисемичним именицама. Семантичка анализа придева показала је да су доминантни они који означавају конкретно физичко својство, чешће непожељно него пожељно. Истраживање је показало да је изузетна полисемичност карактеристична за лексику (пра)словенског порекла, са дугом традицијом коришћења. То су лексеме које чине део општесловенског лексичког фонда и које су и у другим словенским језицима полисемичне. Такође, лексика са великим бројем значења је актуелна у савременом језику, фреквентна и заузима централно место у лексичком систему српског језика. Један од закључака је и да је разуђена полисемантичка структура најчешће одлика изведених, префиксираних лексема, посебно префиксираних глагола. Тематске групе са највећим бројем полисемичних лексема показују да су у језику најдоминантније следеће категорије стварности: - динамичне активности – мењање места и положаја у простору, мењање карактеристика појма, уопште динамичне активности које се одигравају у свету који нас окружује, - предмети у најширем смислу који се користе у свакодневном животу, као и делови предмета, - важни делови тела човека којима се најчешће обавља и више функција, као и појаве у вези са његовим телом, - животиње које живе у човековом непосредном окружењу и важни делови њиховог тела, - опште, на први поглед уочљиве особине живих бића, као и неживих појмова. Најважнији појам за који се може рећи да обједињује све изузетно семантички богате лексеме је покрет. Генерално гледајући, изузетно полисемичне лексеме показују да је приликом човековог обликовања стварности најважнији фактор визуелно искуство преко кога запажамо појаве и разумевамо стварност. Притом, пажњу говорникâ више привлачи оно што се издваја, истиче неким својством и што на њега јаче делује, што се креће, што својом упадљивошћу и интензивношћу привлачи пажњу. Језгро система изузетно полисемичних лексема, према РСАНУ, чине лексеме конкретне семантике.

This thesis deals with lexemes characterized by a very diversified polysemic structure. They were obtained based on the material from the published volumes of the Dictionary of the Serbian Academy. The main goals of this research are the following: to present an inventory of these lexemes and to answer the question, as a result of analysis, whether there are any semantic regularities regarding highly polysemous lexis; to set up a profile of a polysemous lexeme; to define the categories of reality described by semantically most diversified lexemes. In terms of methodology, this research relies on analytical and descriptive method, the componential analysis method, and with the aim of providing relevant statistical data lexemes and meanings were counted and information pertinent to them was cross-referenced with several investigated sources (Dictionary of the Serbian Academy, frequency dictionaries and Corpus). Research corpus is comprised of 825 highly polysemous lexemes which are noted in the Dictionary of the Serbian Academy with at least 15 meanings (submeanings included). Our analysis showed that content words make up around 97% of the corpus material (out of which nouns and verbs take up as much as 87% of the corpus, and adjectives slightly less than 10%). The most numerous, verbal lexemes are characterized by the fact that they mainly denote a specific dynamic activity, movement, change of position in space, and modification or transformation of an entity. Among nouns from the corpus, those with a concrete, literal meaning represent the majority, while the abstract features are for the most part not expressed by highly polysemous nouns. Semantic analysis of adjectives showed that the dominant ones are those which denote a concrete physical quality, negative rather than positive. The research has shown that high polysemousness is typical of lexis of (pre-)Slavic origin, with a long-standing tradition of usage. Those are the lexemes that belong to the pan-Slavic lexical fund and that are polysemous in other Slavic languages, as well. Moreover, lexis with a great number of meanings is current in the contemporary language, it is frequent and holds a central place in the lexical system of Serbian. One of the conclusions drawn from the analysis is that highly polysemous lexis is predominantly represented by derived, prefixed lexemes, especially prefixed verbs. Thematic groups with the greatest number of polysemous lexemes demonstrate that the most dominant categories of reality in language are the following: - dynamic activities – change of place and position in space, change of features of an entity, dynamic activities in general that take place in the world around us, - objects in the broadest sense, those used in everyday life, as well as parts of objects - prominent human body parts, which are mostly used for several functions, as well as things that happen in relation to the body, - animals that live in man’s immediate surroundings and their prominent body parts, - general, conspicuous features of animate, as well as inanimate entities. The most significant concept that can be said to encompass all semantically rich lexemes is that of movement. Generally speaking, highly polysemous lexemes show that the most important factor in man’s shaping of reality is the visual experience by way of which we perceive events and understand the reality. Furthermore, the speakers’ attention is primarily drawn by entities whose features make them stand out and by entities which have greater impact, which are moving, which attract attention by their high conspicuousness and intensity. The core of the highly polysemous lexemes’ system, according to the Dictionary of the Serbian Academy, contains lexemes that have concrete meanings.