Народна медицинска терминологија (творбени аспект)

Abstract

In this paper author discusses creating processes of some folk’s medical terms and represents the most common derivational models. Special attention is given to derivational motivation, i.e., what made a common people to give certain name to certain disease. Among these given names we have rich synonymity. Most names were given to wide-spread diseases that demanded a long time to be cured. The most productive model of creating folk’s medical terms is compounding of words, where the first element is the name of the organ attacked by particular disease, and the second element is special formant meaning disease. One of the other also very productive models is creating derivates from verbs and adjectives by adding suffix -avica, -ica.

У раду су представљени механизми настанка неких народних медицинских назива. Највећи број народних назива је потврђен за болести које су биле широко распрострањене, а неизлечиве (туберкулоза, падавица). Називи су најчешће давани према начину и месту испољавања болести. Називом су се могли изразити веровање у магијску улогу језика (некома болест), непроверени ставови (дивља ватра), жеља да се умилостиви болест (добрица) или одбојност према њој (огњуштина) и сл. По структури, народни термини могу бити једночлани и вишечлани. Најпродуктивнији начин стварања народних медицинских назива је код сложеница где је назив добијен на основу обољења које напада одређени део тела (ногобоља, гушобоља), или на основу изгледа оболелог места (кривоврат). Продуктивност у творби уочавамо и код изведеница насталих од глагола (дрмалица, куњалица), као и од придева (црвеница, сушица).