Слика света Паштровића у Причањима Вука Дојчевића

Abstract

Вука Дојчевића Стефана Митрова Љубише представљају својеврсну интерпретацију слике света формирану на вишевековном искуству, традиционалним духовним вредностима, специфичном поимању, доживљају и преосмишљавању стварности паштровске локалне заједнице. Поглед на свет Паштровића манифестује се у Љубишином делу кроз три сазнајна аспекта – преко језичке, фолклорне и уметничке слике света, чији се репрезенти преплићу градећи јединствену и целовиту концептуалну и језичку структуру. Разгртањем њених слојева одгонетају се кодови традиционалне духовне културе Паштровића и особености језичког сазнања паштровске дијалекатске личности. Циљ нашег рада је анализа елемената колективне перцепције, мишљења, сазнања, моралне оцене, емоционалног односа према реалном окружењу, синкретисаних у пишчевом језику, паштровском говору и фолклорним формама инкорпорираним у књижевни текст. На основу добијених информација садржаних у лексиком значењу, фолклорној семантици и наративном садржају, и на основу језичког израза, понашајног обрасца и ставова главног књижевног лика, покушаћемо да реконструишемо црте менталитета и лингвокултурне карактеристике Паштровића.

The volume Pričanja Vuka Dojčevića (The Storytelling of Vuk Dojčević), written by Stefan Mitrov Ljubiša, presents a unique interpretation of the world formed based on several centuries of experience, the traditional spiritual values, specific understanding and experience of reality of the local community in Paštrovići. The rather naïve view of the world adopted in Paštrovići is manifested in Ljubiša’s work through three cognitive aspects – through the linguistic, folkloric and artistic image of the world, whose representations intertwine building a unique and coherent conceptual and linguistic structure. By taking apart its layers, we can solve the mystery of the codes of the linguistic knowledge of the Paštrovići dialectological personality. The aim of this paper is the analyze the elements of the collective perception, opinions, knowledge, and emotional relationship toward the environment, united in the author’s language, the speech of Paštrovići, and the folklore forms incorporated into the literary text. Based on the obtained information contained in the lexical meaning and semantics of proverbs, and based on the linguistic expression, the behavioral patterns, and attitudes of the literary character, we will attempt to reconstruct the main features of the mentality and liguacultural features of Paštrovići.