Сусрет старог и новог у савременом српском језику (О рекцији и значењу глагола наставити/настављавати/настављати)

Abstract

У раду је размотрена рекција и значење глагола наставити / настављати / настављавати у Охридском прологу св. Николаја Велимировића, као делу православно-религијске садржине, писаном на савременом српском језику. Резултати су поређени са семантичким дескрипцијама ових глагола у описним речницима: једнотомном Речнику српског језика (РСЈ), шестотомном Речнику српскохрватскога књижевног језика (РМС) и незавршеном, седамнаестотомном Речнику српскохрватског књижевног и народног језика (РСАНУ). Нека од значења, окарактерисана као застарела у наведеним речницима, на нашем корпусу показала су се продуктивнијим од примарних, те сматрамо да се та значења у текстовима овакве и сличне садржине актуализују и престају да буду застарела. У томе видимо својеврстан сусрет старог и новог у савременом српском језику.

In this paper we describe concorde and meaning of the verbs nastaviti / nastavljavati / nastaviti, comparing the examples from sacral style of standard Serbian with the relevant data from the three descriptive dictionaries of Serbian (RSANU, RMS and RSJ). Some of the meanings, qualified in the dictionaries as obsolete, are more productive than other meanings of these verbs in our material, so we think they should not be considered obsolete, but only belonging to sacral style of Serbian.