Свет као позорница у романима Иве Андрића

Abstract

У Андрићевом есeјистичко-наративном тексту „Разговор са Гојом“ шпански сликар своје излагање о позицији уметности и уметника у свету почиње констатацијом да су „просте и убоге средине позорница за чуда и велике ствари.“ Овај став послужиће нам као поетички путоказ за разумевање слике света у Андрићевим романима. Док се у роману На Дрини ћуприја вишеградски мост симболично указује као друштвено-историјска позорница, у Травничкој хроници образује се политичка позорница која је поeтички подржана расправама појединих јунака о поезији и драми. У роману Госпођица симболично је представљена позорница грађанског друштва. Коначно, у Проклетој авлији Андрићев романескни свет у потпуности је у знаку великог театра, од преоблачења и замене идентитета до оријенталног позоришта сенки и естетике поистовећивања.

Theatrum Mundi (or the Great Theater of the World) is a metaphorical concept developed throughout Western literature. In the novels of Ivo Andrić contain a picture of the world as a stage. In the novel Na Drini ćuprija, the bridge symbolically appears as a historical stage; Travnička hronika is formed as a political stage; in the novel Gospođica a civil society stage is symbolically represented. Finally, in Prokleta avlija Andrić’s narrative world is completely in the hallmark of a great theater: from transforming and replacing identity to the oriental shadow theater and the aesthetics of identification.