(Ре)конструкција једног читалачког укуса: поетика књижевности Слободана Јовановића

Abstract

У раду се разматра теоријско-методолошки основ приступа Слободана Јовановића књижевним делима, са намером да се утврди да ли се у темељу разноликих зани- мања налази заједнички поетички именитељ, односно да ли се, уколико постоји, он доследно и једнообразно одражава на непосредне критичке судове у темељу бројних Јовановићевих списа о књижевности. Указује се на генолошку ширину Јовановићевих интересовања (окренутост ка драми и прози праћена сразмерно ређим али не мање значајним увидима у поезију), да би се пажња усмерила на књижевне врсте које су посебно блиске критичару Јовановићу. На крају се даје покушај (ре)конструкције како Јовановићевог књижевног укуса тако и одговарајућег виђења (вредности) књижевности, који обухвата пуни распон његових естетичких, поетичких, стилистичких и аксиолошких ставова.

The paper examines the methodological-theoretical approach of Slobodan Jovanovic to literary works, with the intention of determining whether a common poetic denominator is found in the basis of various interests, and, if it exists, whether it consistently and uniformly reflects on the immediate critical judgements in the base of numerous Jovanović’s writings on literature. The genealogical scope of Jovanovic’s approach (drama and prose, followed by rarer but significant insights into poetry) is pointed out, in order to focus attention on literary types that are particularly appealing to the critic Jovanović. Finally, an attempt is made to (re) construct both Jovanović’s literary taste and the corresponding view of (the value) of literature, which encompasses the range of his aesthetic, poetic, stylistic and axiological views.