Рукописна грађа приповедака Иве Андрића – реконструкција Нових приповедака

Abstract

Реконструкција рукописне грађе збирке Нових приповедака од великог је значаја у осветљавању поетике Иве Андрића. Рукописна заоставштина чини седам од дванаест целовитих и један фрагментаран рукопис који указују да Андрић у свом стваралачком поступку није имао одређени манир, због чега доступна грађа представља, како специфичан начин обликовања простора и јунака, тако и специфичну композициону структуру у односу на штампана издања, што отвара истраживања у погледу наратолошке и структурне анализе текста.

The reconstruction of manuscript materials for the collection of New Tales (Нове приповетке) is invaluable when it comes to illuminating the poetics of Ivo Andrić. The manuscript legacy makes up seven of twelve complete, and one non-complete manuscript, indicating that in his creative process Andrić did not have a certain manner of work. Therefore, the available material represents both a specific way of shaping space and heroes, and a distinctive compositional structure in relation to printed editions. This, in many ways, opens up a research in terms of narratological and structural analysis of the text.