Кућа на осами као приповедни циклус

Abstract

Рад је посвећен анализи композиционе организације Андрићеве постхумно објављене књиге Кућа на осами (1976). Полазећи од претпоставке да не може постојати венац приповедака који не реализује одређени формални принцип, испитаћемо међусобне односе појединачних текстова и венца као целовитог система, уз посебан осврт на спољашње и унутрашње параметре обједињавања, али и на низ садржинских елемената (теме, мотиви, ликови) који га чине јединственим.

This paper attempts to analyse the structure of Andrić’s posthumously published piece of work The House on Its Own (Kuća na osami, 1976). We can call it “a sort of a recapitulation of Andrić’s narrative voyage” as well as a conspectus of the most typical themes, motives and human caracters. The House on Its Own consists of eleven novels, connected with content of introduction and narrative strategies. Relations between novels are based on contrast, complementarity or analogy.